Zora

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 169

смо раније навели. Али, да би се сама стварјош боље разумјела, да наведем овдје и оно што прича Троношки Летопис: Кад Турци освоје деспотовину, униште деспоство српско и поставе два Санџак-бега или паше у Смедереву. Први се звао Али, и њега су наши, незнајући турскога језика, звали Бали-бегом. Кад је једном српска војска под својим војводама Стефаном и Дмитром .Такшићем и под деспотом била с Матијашом краљем под Прагом, тај проклетник Али-бег улучи згодно вријеме и пређе са својом војском Дунав код Смедерева, поплијени сав Банат, људе, који су му се противили и старе жене мачем исијече. Што је било снажније и млађе дјеце до шесдесет хиљада у ропство, и Темишвар, онда мален, сав попали и пороби, и у прве куће Јакишка н Шетзика. Кад чују за то Срби под Прагом, они оставе службу краљеву, сви се врате својим поробљеним кућама, и спремни пређу Дунав да потраже Бали-бега. Балибег скупи такође колико је могао, да им се одупре. Али су се српски војнпци, разјарени због учињеног робљења, силно тукли. Сам Дмитар Јакшић војвода тукао се мачем и рвао голим рукама са Балибегом, докле га није оборио на земљу те га ножем заклао. Од робља повратише, што су још затекли, а остало је већ било пролано и у удаљеније стране одведено! Из онога игго смо ранпје реклп јасно је, да је овај сукоб између Али-бега и поменутих српских војвода био 1476 год; да бој није био с ове стране Дунава, но с оне код поменутог мјеста Пожежене јер то мислим да значи Рохахт), да се Јакшић Дмитар није борио са Али-бегом нити га ту погубио, но са његовим братом Скендер-бего.п. А краљ Матија борио се са Чесима 1474 год. Најпошље Али-бег није погинуо 1476. год. кад и његов брат, јер смо видјели раније да је Али-бег живио све до 1493. год. Осим овога прпчања, које се као што

се види, не тиче смрти Али-бегове но његовог брата Скендер-бега, има других предања, која говоре о смрти Али-бега. Једно предање вели да се Ђерзелез Алија гајиб учинио, кад се освједочило да је сестру Багајихак заклао. Други опет причају да је Ђерзелеза погубио Вук Зајчачин. Вели се, да је Вук затекао Алију на Ђерзелезовом пољу, када је клањао, дошао до њега и одсјекао му главу, јер Алија нехјте се оставити клањања, ма да је видио, да ће погинути. Ова предања забиљежио је Коста Хер.пан у збирци пјесама, прва књига стр. 586-587. У „Босанској Вили" за 1888. год бр. 4. налази се једна народна пјесма, у којој се пјева да је Ђерзелез-Алију ухватио хајдук Сава од Посавља. Има идругих предања о Смрти Ђерзелез- Алије. Овдје је главно да истакнем да се пјева п прича да је Ђерзелез-Алију погубио Вук Јајчанин. А Вук Јајчанин није нико другп но Змај-Љутица, као што се по Босни особито око града Јајца прича. Овај Змај-ЈБутица или Вук Јајчанин није нико други но Злгај-деспот Вук Бранковић, син деспотовић Гргура Ђурђевића. Према свему опет излази даје ЂерзелезАлија сувременик Вука Бранковића познатог под именом Змај-деспот Вук. А као што се впди и предан.е и историја кажу да Ђерзелез-Алија нико други не може бити но Али-бег, управник Смедерева града, јер је с њпме највише имао ратова и сукоба као Змај-деспот Вук, тако и Јакшић Дмитар, који је и погинуо под Смедеревом. Остаје нам још да кажемо коју ријеч о предању Ђерзелез-Алије пли Али-бега. Па и овдје ћемо узети прво да видпмо шта вели предање. У нашим народним пјесмама има мјеста, гдје је Ђерзелез-Алија називан „Потурицом". Међу тим предања наше браће Мухамедоваца нпшта не веле о поријеклу, ни о оцу Ђерзелез-Алије, мањ ако не узмемо оно, што се пјева дамује отац хајдук-делп Радивој. з