Zora

Стр. 170

3 0 Р А

Бр. V.

Кад предање ништа не вели за појетскогаЂерзелез-Алију, да се обратнмо историском Ђерлезез-Алији, Али-бегу, управнику Смедерева. Видјели смо да је Али-бег први санџак-бег Смедерева; видјели смо, да је живио до 1493, и видјели смо, да га 1л1ссап <11 СНасото (И Кећ-о на стр. 102. свога дјела „Сор1озо К1з1;ге1;о (1е §ИаппаИ сИ гаива" назива НаИ-разза Ап§е1оу1ск, што би значило да је Али-бег истолице са Али-пашом Анђеловићем. Према томе значило би да и Али-паша Анђеловић исто што и Ђерзелез-Алија. Али питања је: које Али-паша Анђеловић? Из наше историје зна се, да је Михаило Анђелотћ, велики војвода деспота Лазара, сина Ђурђева, а доцније намјесник деспотскога достоЈанства имао брата, који је у турској царевини био паша, који се звао Мехмед. За овога Мехмеда Лукари вели да је беглербег од Грчке а да се прије звао Михаслогли. Међутим Ре1;аг 1)е Тћотазив, млетачкп посланик из Будима у свом писму од 24. априла 1458. год. писано дужду, вели на једном мјесту да је Михаило Анђеловић пмао брата који је био паша у Румелији (е1 УогуоЛа Де1 (]. <1езро1;о, сће е €га!,е11о 4е1 ђазва <1е Еотата 1 . Само не вели да ли се звао Мехлгед, и да ли је то псто лице са Мехмедом Михаслогијом. Међу тим Никола Иштвани (№со1о 1§1;ћуапШ) у свом дјелу: Нип^апи Шв1опа, ров! оШит §1оуг81881т1 МаМае С огу1п1 аппо МБСБХХХУ. стр. 2 ступац II. вели да је Али-бег префектиз породице Михаел-бегове (.. . АЊедиз 8атапДпас ргае&с1;и8, ех М1сћаеЉе§огит ЈапНИае). Из свега излази да су од једне породице: Али-бег, Махмуд-паша и Михаило Анђелогтћ. То се још боље види из Халкондила (VIII 231) гдје вели, да је 1457 год. био беглер-бег Руменлије Махмуд паша, а то је брат Михаила Анђеловића, јер се на њега односе оне ријечи из писма млетачког посланика из Будима 1 Глаоник срп. уч. друшт. II. одјељак књ. XIV. стр. 219.

дужду млетачком гдје се вели: е1 Уо1УО(1а (1е1 д. с1евро!о сће е 1га1е11о с!е1 ћозза <1е Котата. Овај Махмуд паша је, како Халкондила вели, Грк по оцу а Србин по матери, 1 па је као дијете заборављен и одведен у Цариград. Шго значи да је Михаило Анђеловић остао у вјери хришћанској, да су од неке знатне породице, а није немогуће, како вели К. Николајевић у својим „Српским Коментарима" да су од неких арбанашких племића из Драваста и да су, како тврде западне аутори, били у сродству с породицом Бранковића. 2 Готово бих, према свему овоме био склон да мислим: е су Махмуд паша, Михаило Анђеловић, Али-бег и Скендер-бег браћа, па да су остала три (осим Михаила) заробљенп, одведени у Једрене и тамо примили Ислам. Ако се ово све узме као основано, онда би Али-бег упрачзпик С.педереиа и Србије, у народнил1 пјеслшма Ђерзелез-Алија био Србин по лштери, брат неликог појподе српског Михаила Анђелогјића, брат Махлгуд-паше беглер-бега руЛ1енлијскога. Јунаштво сва три брата, што примише Ислам (Махмуда, Али-бега и Скендер-бега) прије би нас подсјећао по оцу на крв арбанашку но на крв грчку, а њино презиме Анђеловић, још више потсјећа нас да су то потомци какве арбанашке породице, која се већ била посрбила, можда још у вријеме Душаново, те је с тога и дошао Михаило на двор деспота Ђурђа Бранковића, поред тога и као сродник. Ја ово пошљедње не могу потврдити, али нпкако се друкчије не да објаснити све оно, што наведосмо при крају овога ра.да. Да завршим. Овим мислим да сам јасно доказао да Ђерзелез-Алија народних пјесама није нико друго до Али-бега,

1 Вкди и 21гуе1зег-а ОезсШсМе (1е8 озтап. Ке1сћз. II. стр. III. СгоШа. 1854. 2 Гласник XI. стр. 305.