Zora
Бр. VII.
3 0 Р А
Стр. 239
крпу .... Кћери и снаха тешко да ће какву стару за мене имати." — Па бар да је купила себи флашицу Новтапп-ових капљица, које јој од сваке болести помажу! А ти новци се тако разишли. Истина хтјела је сваком дјетету само по нехпто за спомен да купи — ал кад их је толико а човјек их све тако воли Склопивши очи видила је све пред собом Варвару, Аницу, Франту, обје Лојзе, кћерину двојчад, снаху, сина, сваки
је свој дарак обгрлио, смијешио се, верујем — јер су били задовољнп .... И наша бака заспала је смијешећи се. Била је опет тако сретна, као кад је ишла са великим завежљајем из вароши, те мислила колико радости ће бити око ње . . . . Спавала је стара Матушкова, а у сну јој се огледала на лицу она стара прича, да једна мати прије израни десетеро дјеце, него десеторо дјеце једну матер. Даринка КалиТ.ева
ДлЕКСАНДАР ЈЧуШКИН
— 01§'а ТУоћЊгиск
^|ИрУ ШКИН 06 Р одио У Москви 1799 године, 7 маја. Родитељи су му
1
јч&били врло отмјени. Пушкинови су већ више столећа играли извјесну улогу у историји, били су самовласне природе, и знали су само за једну туђу вољу, вољу свога цара. Отац пјесников био је декадент, слаб, лијен, страстан за уживањима, одушевљен присталица француске лптературе и велик ггоштовалац своје рођене особе. Он је био вас под утицајем цинички-фриволног пјесништва француских филозофа и под папучом своје лијепе жене, пуне темперамента, што је била из племена славнога црнца Јоахима Ханибала из времена Петра првог. Александар Пушкин није могао никад затајати своје поријекло са мајчине стране ни у свом карактеру ни у својој појави. Као дијете био је повучен, својевољан, лијен и прзница, па ипак мио, кад би га човјек упознао, и добротом га придобио. Његови родитељи ово нијесу чинили, а мати му, строга и тврдокорна у опће, још га је мање вољела него и старија му сестра и млађн му брат. Обране од казне и љутње нашао бн он једино у
своје бабе и своје Њање, чуварке. Ове двије жене биле су једине, које би с дјететом руски говориле, од њих је научио руске бајке и народне пословице, и тако су оне прве удариле темељ његовој љубави према народној појезији. Језик, којим је опћио у кући са својим родитељима, рођацима, учитељима и пријатељима био је француски. Своје прве књижевне покушаје почео је он, у својој 9 години, такођер на француском језику, узбуђен несређеном лектиром француских дјела, што их је нашао у огромној библиотеци свога оца. Из оног доба остала је једна свеска француских пјесама и омањих комада сачувана, у којој је овај малени аутор показао, за своје године, ванредну зрелост, па и у еротичним стварима. Одношај према родитељима, а нарочито према матери, био је све несношљивији. Ружних сцена бивало је све више, и малп Пушкин испунио би своју претњу, да ће побјећи од куће, да га напошљетку, уморени од тог ратовања, не смјестише у новоотворени царски лицеј у 11,арском Селу код 1 Гетрограда. Било му је таман 12 година. Његово знање фран-