Zora

Стр. 266

3 0 Р А

Бр. VIII.—IX.

Не да ти мира несташна грана Нудећи своје лиснате венце И љубимо те до белог дана Час она, час ја, све наизменце. III. Дубље и дубље, ниже и ниже Стрменом стазом незнаној мети, За нама немо гора се диже Ко црн исполин, што небу прети. Како ли хладом провала дише! Мрак је огсоло, сплело се грање, Ни неба нема, ни звука више Гробна тишина, страшно ћутање Да л' ти од студи удови стрепе Те трептиш ко лист ил' срна плаха? Што у мрак шириш зенице лепе И пријањапГми од тајног страха? Та гле љубави звездицу малу Кроз густо грање што озго пази, Она нас прати у ту провалу Ко нема стража по глувој стази. IV. Да л' те стра' хвата на тој висини ? Доле спавају сумрачне горе, Све ћути близу и у даљини Куд оком пређеш неме просторе: Умукао је попац у трави У ваздуху се кресница гаси, Славујак дрема још у дубрави Дубоко ћуте живота гласи. Из села нема још кукурика Зора не бели, још не ће доћи Далеко само с равног видика Кроз бледи сумрак звездане ноћи На тамној црти трепери јасно Крвави пожар: у глуво- доба То ноћас месец споро и касно Диже се као вампир из гроба.

V. У немој гори на месечини Самоћно снива црквица стара Крај ње на зиду граната буква Поноћне сенке тихо одмара. Нигде шапата, нигде покрета Осећаш како срце ти куца, На небу трепте далеке звезде И крст на кули тихо светлуца. Тек каткад узвик из горе дође Из густих шума, немих дубрава Као да човек у помоћ виче Као да се крвав злочин дешава: То сова плаче . . . и опет мирно Онамо од куд јаук се оте Светпња ћути, звезде трепере Дубрава таји ноћне страхоте . . . VI. Видиш ли тај гроб, што онде ћути У вечном мраку горскога хлада На њему трепте ружице бледе: То зрак месечев кроз грање пада. Закопан лежи ту један монах, Усамљен беше целога века, Никога нема да му походи У пустој гори гроба далека. Кад је живео, када је умро И да л' је за њим ичије око Кад заплакало — то нико не зна; Прошлост је нема, ћути дубоко Само у доба зимњих мећава Над њим се хори ветрова хука А кад с пролећа гора олиста Кукавица му над гробом кука. VII. Високо, више! Да ли осећаш Силовит ветар ко струју јаку Шго нас подиже? Под нама доле Дубоко земља тоне у мраку