Zora

Стр. 316

3 0 Р А

Бр. УШ —IX.

0 Далмацијц. Париска књижара Е. 1Габ^ие11е нздаје има већ неколико година Ба вгагкЈе Еетие, мјесечни лист у свескама величине бкоградскога „Дела", коме је главни уреднпк чувени париски адвокат Фернан Лабори, бранилац Емила Золе и пуковника Пикара у Драјфусовој аФери. У овогсдишњој јануарској свесци тога мјесечника, Сћаг1е8 Г)1ећ1 штампао је чланак Ђапз 1а Ђа1таИс готагпе. Писац је пропутовао Дачмацијом п Јадранскпм приморјем 1896. г. и још тада је штампао своје прве утиске с неколико лијепих илустрација у А {тауегз 1е тош1е, 1896., књ. II, стр. 217, додатку познатог Ашетовог плустрованог листа, Топг с!и тпош1е. — Н. Р а з н о Мађарска прослава. Оза 1 -одина, канда јс година самих пјесничких прослава. Пољаци ирославише свога Мицкијевића, Малоруси Котљаревића, Руси Пушкина, Срби Змаја - Јована, те најпошље и Мађари свога највећсга и најбољега нјесника Александра Пстефија. Ове године навршило се равних педесег година, откако је он, борећи се за слободу миле домовине своје, јуначки погинуо у боју код Штрасбурга, Мађари, да се колико толико одуже бесмртном Генпју његову, свечано прославише дан његове погибије — 31. Јула — те лавор-вијенцима окитише споменпк његов. Они не хтједогне заборавити, да им је он оставио своје пјесме, најљепше пјесме што их је икада Мађар испјевао, да се и данас поносе њима, читају их и напајају се онпм животворним дахом појезије, пгго вјечито избија из њих. Бајрон, Хајне, Беранже бпли Су ПетеФијеви учитељи, али за то, ипак, оп им није слијепо подражавао, него је умио да сачува своју индивидуалност, што од свакога пјесника на првом мјесту тражимо. Многе и многе његове пјесме, познате су и Србима из наше „Пјеваније" Змаја Јована Јовановића, коме је ПетеФИ био дуго и дуго узор, према коме је и многу своју пјесму испјевао. Петефијев отац бно је Србин. Звао сс Стеван Петровић, а по занимању био је месар. Александар му се родио 1823. год. у Киш-Керешу, гдје је и ниже школа свршио, те је кашње тумарао као студент, глумац и војник све до смрти . . Слава му! Змајевка. Кантата у славу педесетгодишњице књижевнога рада Змај Јована Јовановића. Награђена композиција за мушки збор и оркестар Већеслава Челанског. Пјевана први пуг у Загребу на дан прославе 13. (25.) јуна 1899. Издање за гласовир. Цијена 30 новч. Литографија Маргетића и друга. Загреб. Препоручујемо је српским пјевачким дружинама. 11акон дугогодишње љуте бољетицс, након толиких патња и м}пса, склопио је недавно уморне очи своје и спунгген је у хладни гроб, да у њему јадан отпочине ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИТј пјесишс српски Чело, које су толико годнна хубилс свјсштене музе, да му измаме по коју бисер - пјесмицу, целивала је и хладна смрт п оставила свој нечат на њему, како нам впше никада запјевати не ће. Никад! Никада више да не чујемо ни једнога слађанога звука са златне му лире; нпкада вшне, да у нашој тузи не зачујемо ни једнога уздаха њсгова и соколскога поклича на рад, нити у весел>у да чујемо његове пошалице и пјесме-радованке. Зар му је одиста додијао овај кукавни с-вијет, па је, тако рано, хтио да га остави ? Или није могао сачекати бол.е дане српскога народа, па је похитио Свевишњеме, да га замоли, не би лп пх ускорио ? Или га је побро Војпслав позвао себп, да се, након толиког невиђења, опет виде и загрле и у том загрљају, да се погсмјехну свима минулим патњама и невољама? Жао ми је врло, што си лег'о тужап, Па ти гтоглед на свет заостао ружаи. Србија се дигла, да ти помен кади, Све се мишљу на те и иесмом ти слади. Све сад жали, тужи, што те нема јоштс, Да спеваш још коју препуну милоште . . . Своме побри над гробом он је овако запјевао, и — аој јада! — то исто можемо сада њему запјевати. Његова суза оросила је тада побрин гроб, а ми, и ако не можемо оросити његов, ипак му са тугом у срцу довикујемо : Збогом, мили Владо! Лака ти земља мајке Србије!

САДРЖАЈ: Од Уредника: Кастелар. — Одговори на питања нашсг уредништва српским књижсвницима: Одгопара Слободан Јовановић, Ђорђе Поповић, Милан Недељковић. — Пјесме: Драгутин Ј. Илијћ: Било. — Милета Јакшић: А Тос1игт {1оге$. — Р. Ј. Одавић: Бооканска искра, Из збирке „Фантоми". — М. Радовић: Поноћ. — Стеван Бешевић Петров: Из пјесама „Крај огњпшта* . — Јовап Дучић: 1Ј.< пошљсдњих пјесама Лејили. — Кампоамор: Застаиа и Барјак, превео Бенко С. Давичо. — М. Радовић: У подне. — Приповијетке: Иван Иванић: Мојс детин-ство, Елегија у прози. — Лаза Поповић: Јосиф , Једна глава из једног торзо романа. — Пера С. Талетов: Крај. — Чланци: Јелица Беловић-Бернадзиковска: Жена будукности. — Отбие СагДисск На гј>обу Франћеска Пстрарке, превео Шп. Ј. Герун. — Хајнзе: Песннк , превео Момчило Иванић. — АШег4 Ма1е1: Ускрише усполине из Србије, нревео М. Ст. — Оцјене И прикази: У јато голубе!. . . приказује Уопск. — Кроника. КњиЖевност. — Разно. — Чимула. Иретилату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Кљижарнида Пахер и Кисића у Мостару, Дворска Књижарница Мите Стајића у Биограду и сви њени иовјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Ноједина свеска ста е 40 новчнћа. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од нетит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање но 6 новч., за три оглашавања ио 4 иовч., а за више од три пута, као и за огласе на читавој страпи, зпатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. бнљеговине.

ШТАМПА СЕ У ШТАМПАГИЈИ И ПРВОМ БОС.-ХЕРЦ. СВИЈЕТЛО-ШТАМПАРСКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦБ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 99.