Zora

род. IV.

ЈОРЛ

л ист 2>"Н ^ ^ ■ П ° и КНЗИ^^ЗНОСТ 13ЛДСНУЛУС -и ^Ј^бДННХ

Ј03НН Д ->у ^и>)

Издази почетком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 4 фор. или 9 д., за ђаке 3 фор. или 7 д. • У МОСТАРУ, 1. ОКТОБРА 1899.

јЈОВАН Р истић

Ј,

1831—1899

1едан велики државник Србије сишаојезанавијек са политичке трибине на којој је играо врло угледну улогу скоро пола вијека... Предсједничко сједиште Српске Академије Наука остаје празно... Један војник старе српске политичке гарде скрстио је руке на прса и испустио свој велики дух. 23 авгз^ста нестало је међу живима Јована Ристића, бившег Предсједника Министарства, бившег Кнежевског и КраљевсЈСОг Намјесника, бившег Српског Државника, Предсједника Српске Академије и књижевника. * „Јован Ристић рођен је у срцу Шумадије, у Крагујевцу 1831 године. Ту је походио основне школе, али

је гимназију учио у Биограду 1842; а године 1847 ступио је у ондашњу највишу српску школу, Лицеј. Сиротног стања од куће, он је био благодјејанац, а с прољећа 1849 буде, као државни питомац, послан на страну, да учи више државне науке: у Берлину, за тим у Хајделбергу, гдје је добио степен доктора филосоФије и најзад у Паризу доврши своје више школовање. Године 1854 вратио се Ристић као учен човјек у Отаџбину, у ко^оЈ, му бјеше суђено да игра тако велику улогу. Још док се на страни бавио, он је написао, на њемачком, двије књиге: „0 духовном и моралном стању у Србији" (1850) и „0 новијој литератури у Срба" 1852. Од то доба није испуштао пера из руке, све до пред смрт. Његова најзначајнија дјела: Сиољни одношаји Србије новијег времена, I и II и Дитио.иашска историја Ј и Л об<з