Zora

2*

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр. 367

мириса, те се вратих с њоме буту и заједно га поједосмо, што нас је сасвим зблизило. Нисам је смео кући довести, а не могох се лако од ње раставити, тако је ласкава према мени била. Слобода је свакоме драга, а л>убав је слепа, па ми на мах омрзну затворенички живот у нашој драгој кући и стадох се скитати с белком и хранити по околним ђубриштима, док ме једног дана не бегениса онај сељак, намами ме на парче хлеба и ухвати. Хвала буди Божјем промислу те је упутио сељака нашом улицом, а иначе остао бих ти ја и без белке и без наше изврсне кујне во вјеки вјеков, јер ме је сељак чувао као очи

у глави. Чувај се, Бижу, искушења и буди задовољан с оним што имаш. Моју авентуру никоме не казуј. Познати су ти моји зуби, па памет у главу. А сад ме остави да једем. Да ће се све на миру свршити, сведок ми је ово парче шећера што ми га господар мало час онако љутито под нос баци". Белка је после тога гребала један пут кућна врата с улице, али је Бижу толико лајао на њу да је морала отићи. Бундаш се сакрио био у кујну под огњиште, и задовољан је био кад му је ратлер јавио, даје опасност прошла.

'ОЕЛИ КОЊ / Слика из новог Тараскона — Иван Иванић —

ј^е знам зашто, али Факт Је, да Р&су Пеку Ракића сматрали за „жајанствена човека" . Ја, међу №~с" тим, нисам нашао ништа тајан^ ственог на њему. На против, он бијаше врло отворен човек. Волео је да носи јако исечене капуте и још исеченије прслуке, и то свеуотвореној боји. Капугиз начеланијезакопчавао ни по највећој студи, чисто демонструјући тиме против тврђења, да је он „до грше закопчан човек". Сем тога, био је отворен нарочито кад зине, а то је чинио скоро непрестано, јер је држао полуотворена уста не само кад пева у цркви, већ а кад иде, и кад пише, и кад ћути, и кад спава (а спавао је врло мало и то свакад крај отворених прозора). Па ипак су га сматрали за закопчана,тајанствена човека ! Зашто?! То ме је питање стално мучило и ја сам почео трагати. То ми је слаба

страна, да разрешавам проолеме таке врсте и у томе послу показујем завидну истрајност. Тако је било и овом приликом. Моја испитивања трајала су месецима. Постао сам са Пеком интиман, само да би га могао чешће, у личном додиру, проучавати. Сабрао сам све податке о његовој прошлости, а савесно забележио све, што се о њему у вароши знало и говорило. У своме писаћем столу испразнио сам две Фијоке, да сместим архиву о Пеки. Ту је била маса докумената за и против његове тајанствености. За његову тајанственост говорили су искази поузданих људи: да се Пеку незна право порекло. Јер, веле, по имену треба да је Црногорац, Херцеговац или Далматинац, по презимену треба да је рођак почившег социјалисте и министра Финанције Мите Ракића, дакле Шумадинац, а