Zora

Стр, 4

3 0 Р А

Лјесиишшбо а —. о — Ј/Јутекса Шахшић —

У 7 — пругу Јобану пучићу —

а далеком небу златно јутро гори, У свјетлилу дана, као поздрав мио, Благи звук се хори. Рана жита шуме, лагано и тио По модроме валу санан вјетрић блуди И капљице пије. ЈТептирица плава ђурћевку са груди Слатки пелуд краде, с неба злато бдије Па је љуби, грије; Ал' ја, сморен путник, утјехе не стеко' Домовино драга, како си далеко!... На мрком гребену на самотној јели Низ обале ходим. Ракита се млада К6 згужвани дувак почивају тио У јутарњој сузи прелива па мири; Облачићи б'јели; ЈБубичица вири, Под њима дубоко поточић се скрио, У присјенку тавном челици се нада, Прелива се, блиста, а талас му мио Са чашицом пуном, у слађаном санку, Разне боје^збира, — Очекује знанку, Са српом у руци преко њега гази А далеко тамо, гдје се пјесма хори, Милоока млада, на њу момче пази Дивља ружа пламти и ко рубин гори И нешто је дира... На б'јеломе данку. Ал' ја, сморен путник, радости не стеко' — Ал' ја, сморен путник, радости не стеко' Домовино драга, како си далеко! Домовино драга, како си далеко! С расцвалог дрвећа лагано се крећу Пахуљице б'јеле, као пољуб драги На усне ми слећу, Милују ме, љубе и свој мирис благи У њедра ми сипљу, — сјећају ме дана Кад сам љубљен био... И мој дух без мира, као тица с грана, Узвија се, лети пут далеких страна, У завичај мио... Ал' ја, сморен путник, утјехе не стеко' Домовино драга како си далеко!...