Zora

Стр. 80

3 0 Р А

Бр. II.

лазили тротоаром поред зидова мањежа, публика, која нам је ишла у оусрет са завршене дневне шетње — одлучно није познавала гр. Толстоја. Мето1ге аиг 1ез Л1(Кгеп1з реир1ез сји1 ћаћИеп!; 1а Тиг<}ше Еигоре, раг М. Р. ... . ., паИГ <1е се раув; ЋоикеИев АппаХез Лев Уоуадез, Рапз, 1820, књ. VI. стр. 155, књ. VII. стр. 51; 1821, књ. X. стр. 120. Прелиставајући недавно један стари геограФски лист, Аппа1е8 Дез Уоуа^ез и КоиуеИез Аппа1ез Зеа ^оуа^ез, који је основао чувени Француски геограФ МаНе-Вгип оне исте године, када је Велики Милош развио заставу народнога ослобођења пред Таковском црквидом, нашли смо у њему, поред других радова који се тичу више или мање српскога народа, и Мемоар о различитим народнма, који насељатју јевропску Турску. Писац овога мемоара забил>ежио је своје име само почетним словима и додаје нарочито, да је родом из земље о којој пише. И ма да није изнио своје име, на сваки начин из политичких разлога, из свакога редића и странице провирује : да је чист и овејани Грк, погомак Темистокла и Сократа ; јер ко је други могао у оно доба од балканских хришћана да се пером бави ако не ови божји изабраници, чијим је језиком говорио, кажу, и сам наш Господ Исус Христос! . . . Као што се види из самога натписа, писац у своме саставу говори о свима народима што насељавају јевропску Турску, али нарочито о Грцима. Њима је посветио највећи дио свога Мемоара , који је, вјероватно, имао за сврху: да пледира пред Јевропом за грчку народну ствар и да је упозна са ондашњим приликама на Балкану.*) Ту говори о њиховој цивилизацији и култури, о подобностима за још напреднији живот и о улози, коју имају да одиграју на Јевропскоме југо-истоку. Наравно, да су Грци „изабрани" народ, који треба да препороди Балканско полуострво и да на рушевинама Отоманскога царства обнови стару Византију, и т. д. . . . Овај дио панегирика у томе је смислу и правцу и ми се не би на њему толико задржавали, пошто је иначе врло добро позната грчка надувеност и претензиоз-

*) Нарочито је у француској књажевности писано врло много о грчком ослобођењу и њиховим надионалним аспирацијама. Те се лијепо може видјети из О-. Вепдезсо-вв ВЉПоотарћЈе зпг 1а диезМоп <Г Опеп1; (Рапз, 1898.), гдје су првих десетак година носвећено искључиво списима о грчкоме устанку и њнховом народном ослобођењу.

ност свима онима који се интересују народносном и вјерском борбом у Турској, да није овај убијеђени Грк учинио једну омашку, у виду исповијести, за коју би данас, сигурно, одговарао својим саплеменицима. Та омашка потврђује ипе Го18 (1е р1ив ону толико пута констатовану чињеницу, да сви они који су говорили или и данас говоре и знају грчки језик у Турској, — нису Грци, као што то протурају носиоци модернога Јеленизма. Он је, на име донио приближну статистику народности у јевропској Турској, острва Крита и острв^ грчкога Архипелага. У то доба, око 1820. г., Турска је бројала 12 милиона становника, који се по нацијама дијеле овако: четири милиона „Грка", т. ј. дугиа , вели писац Мемоара, које гоЂоре модерни грчки не еодећи рачуна о иихопу поријеклу, око три милиона Словена, два милиона Турака, 1.200.000 Румуна, 1,200.000 Арбанаса, а Јевреји, Јермени и Цигани чине онај остатак до 12 милиона. Само ова горња чињеница могла нас је потстаћи, да из прашине и заборава извучемо предњи Мелгоар, који, поред тога, даје још и доста јасну слику о тадашњим приликама на Балкану, те би га могли корисно прелистати сви они, којима дође до руку овај стари геограФски лист. Н. С. П. Чишуља 1" СЕРДАР Ј0ЛЕ ПИЛЕТИЋ Сарадник наше Зоре и један од највећих витезова и јунака, што их је јуначка Црна Гора у своме крилу одњијала, прије неколико дана испустио је своју племениту душу у Нишу (Србија) у деведесетој години живота. Име сердара Јола Пилетића одавна је прослављено и на далеко чувено, као ратника, који је од шеснаесте па до шездесете године своје војевао. Кад је на молбу нашега уредништва послао Зори своју „Једну ратничку успомену", у писму уреднику овако вели: „Радо се одазивам твоме позиву, да ти напишем једну успомену, али сам у великој незгоди, не знајући, коју бих прије забиљежио. Готово сав свој вијек провео сам ратујући и имам много веселих и жалосних успомена, све знаменитију од знаменитије, а све ће остати незабиљежене!" Ми од срца жалимо, што су толике красне успомене с њиме и гроб легле, но радујемо се уједно, што смо бар ову једну од заборава спасли, да је пред наше читаоце изнесемо. А великоме покојнику кличемо: Лака му српска земља! Вјечна му памет!

САДРЖАЈ : М. Павловић: Одгокори, на питања нагиег уредништва српским кнмЛсепницилш. Пјесништво: Милета Јакшић: Зилгска шетња; Алекса Шантић: Мјесецу; Ми.чорад Митровић: Ј1аи и лицелгери (Басна.) — Приповијетке: Иво Ћипико: У окељезничком тгагону; Јан Неруда: Легенда о лоретским звонилш, превео Ј. Д.; Оеиа (ЈагЛопу!: Како се стихош пишу, превео Ј. II. — Чланци : I Сердар Јоле Пилетић: Једна ратничка усполгена; Алфонз Доде: Тургењев превео У. Петровић. — АФОризми: Љубав, прибрао Ј. П. Оцјене и прикази : С. Ј.: Путотње по Србији у години 1829 од Ота Дубислат плем Пирха; — ћ: По разнилг крајевилш , од Милана Савића. — Кроника: — КњиЛсепност. — Кратке вијести. — Разно. — Читуља. Претплату Зоре прима њена Администрација, затпм Издавачка Ењижарница Пахер и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, гнатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хедера биљеговине.

ШТАМПА СБ у ЈЏТАМПАРСКОМ УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКВ КЊШКАРНИЦЕ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1900.