Zora

Стр. 88

3 0 Р А

Бр. III.

Ал' он пропаст' неће! У ноћи, у мраку Будни морнар кличе — не погиње чело, На кормило меће своју руку јаку И у понор гледа и пркоси смјело. Гле водиље златне, гле звијезде оне, Што кроз облак тиња! Она борца води Кад му рука пане, кад изнурен клоне, Златна му звијезда нову силу роди.

Да, још корак један и у мирну луку Страдалник ће доћи да одмори снагу, Он ће своме роду пружит јаку руку И пољубит' чедо и загрлит драгу. Прени! Ја ћу дати снаге чеду своме, Моја љубав и сад умрла тп није! Зар не чујеш, сине, да у срцу твоме Моја крвца струји, моје срце бије?!...

Прени и поведи то робље без нада На свјетлило жарко радосног живота! Удруженим мукам' мучитељ се свлада, Васкрсење спрема бич, крст и Голгота...

Вјетар урла, с вриском срне, Као јаук гладна тигра, —■ А по челу ноћи црне Крвави се пламен игра, Кб да страшни тренут куца, Небо дршће. земља пуца. 0, ти, који немаш крова, Што те тамни очај веже, Како ли ти поноћ ова Живот ломи, грло стеже И с облаком црних јада У дно твоје душе пада! О, да ми је дворе оне, По којим' је раскош пао, Скупио бих душе боне Па им топал одар дао, Све ризнице пуста блага Нек невоља носи нага; Нек се згрију руке мртве, Нек оживе лица сува, Што их судба као жртве Низ поноре мрачне грува И по челу, што им трне, Пише слова смрти црне. Али заман жеља збори, Мој је станак мала соба, Слаби жижак једва гори, Ко .пламичак више гроба, Кб да и он са мном плаче Па задрхти болом јаче...

О, колико сред палата, Гдје се црни Злодух скрива, Гладних јата и џелата, Сад на мирном одру снива! А мој станак пуста соба Као душа јадног роба... 0, да бијах тиран худи, Што невољу јадом кињи, ■0, да бијах небрат људи Не бих био сирјак сињи, Пода мном би сада била За ложницу мека свила... Али нека, нек се пати Под теретом снага трудна, Нек за муком мука прати, Неће клонут' душа будна, Нит ће икад бити друга, Црног јата, ниских слуга... Озарена мишљу светом, Што јој пружа вјере јаке, Она ће се дизат' летом Кроз олује и облаке, Да прокуне грјешне доли И свом Богу да се моли. Оном Богу, што је стао С тешким крстом на Голготу, И са својом смрћу дао Свјетлост духу и животу, Богу снаге, смјеле жртве, Што из гроба диже мртве!..