Zora

20

Т°А- V.

5р. V.

Зорл 71 НСТ 3 V, п О уХ-*/ и КНЗИ^&ЗНОСТ Уређује )\танаскје Шола

Из-Лази иочвтком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а дијена јој је: на читаву годину 8 круна или 9 д., за ђаке 6 круна или 7 д. У јуТостару, 1. таја 1900.

Словени балканско и њи^ова образованост

Л

Стојан ј^оваковкћ

а бисмо добро уочили питање о садашњој образованости Словена Балканскога Полуострва, ваља нам оставити на страну њихове етнограФеке разлике и њихов геограФски размештај, па просто потражити: чим се разликује њихова образованост из времена населзавања на Полуострво Балканско од оне која се сад на њима види? Нећемо распитивати ни шта су били словенски насељеници с оне странВ Дунава, него ћемо чисто и просто упитати се: који су утицаји деловали на словенске досељенике, од како су у садашњим својим стаништима на Полуострву; какве су последице ти утицаји имали; којим су средствима и начинима у опште балкански Словени постали оваки какве их ми данас видимо? Византија од VI—IX века била је за балканске Словене први про-

светни чинилац. Онаје прва почела припитомљавати словенске насељенике из планина и поља прекодунавских. Друштвено и војничко стање старога света; његов грађански и црквениред; његов свакодневни живот са својим навикама, својим угодностима и својом углађеношћу, с целокупном образованошћу старога света што је још живела у практици и у обичајима, нису могли остати без утицаја на ова природина чеда, приањали су за њих и мимо воље њихове и давали су им извесну углађеност, која је у неког мање а у неког више продирала. Али је вера хришћанска показала се као веза која је Словене насељенике најчвршће зближила и саставила с овом старом образованошћу, обрнутом на хришћанство. Улога цркве у овоме делу била је главна, одсудна и је-

*) Ову је расправу Француски читао поштовани писац на свечаном годишњем састанку Руског Археолошког Института у Цариграду 27. Фебруара 1900.