Zora

Стр. 168

3 0 Р А

Бр. У.

страњен на Западу. Да је овако осим Јагића, Јиречека мислио је и Рг. МгШозгск назвавши споменике Србије, Босне и Дубровника, (и сва горе наведена ппсма из његове књиге) МопитеШа ЗвгМса, дакле српски споменици. Поред тога Медо Пуцић, Дубровчанин 1858. год. израз зсМаугсиз преводи са српски н. пр. Кизећиз та§18(;г1 (ЉпакЉп сапсе1агшз ксМалнсив. што је Медо превео српски канцлер Руско Христофоровић. 38 ) У осталом Ја сам о томе опширније говорио и доказао у једном чланку, у коме се јасно види да зсМауо значи српски, Зска^апе Србгт а ЗсМауата Србија у ширем смислу. Послије овога да видимо шта говоре други писци о српском језику на Порти у XVI. вијеку. Луиџи Басано, Задранин, у свом дјелу: Соз1;шш с1е' ТигсМ. ЂгаШЛо, зсп^о а1 сагсПпа1 Ш<1оШ вели у ХХХХУП. глави за султана Сулејмана: „Султан се одликује од „осталих владалаца тиме, што док ови „мисле да треба много језика да науче, он „мисли да му је доста да зна свој језик „и српски (всМауапе), који он много цијзни „(т. ј. српски језик) и разумије, а овим се „(језиком) служи за то, што га многи на„роди говоре." 39 ) Павле Јовио у свом дјелу о Турској, управо информацијама, које је послао цару Карлу V., 40 ) говорећи о језицима у турском царству вели ово: „Најглавнији језик је„сте турски којим говори господар. Други „је арапски или маварски (тогезса), ко„јимје писан Коран. Трећи је српски, ко38 ) Споменици Ср-вбски од 1395—1423. Београд 1858 стр. I. 39 ) Е еоп^гапо 1п ^иев4о а 1иШ ^ГаНп Ргепс1рГ ^гагкН Ц ј^гап Тигсо, сће с1апе {*1'а11и зИтапо песеа8аг10 раг1аге тоИ;е зогИ (Н Нп$гиа{*§то, а 1ш раг сће ћазИ аарег 1а еиа, е1 1а всћјауапе, 1а ^иа1е е§-Н зНта тоНо е1 1п1еп(1е аНсргап^о, е! зе пе вегуе рег еввег <Н тоНе паНоп1. (У Сансовиновој збирци по! именом Шв^ог^а иП1тег8а1е с1е1Г опј?те, ^иегге е! 1трег10 (1е ТигсМ. 1п УепеНа 1654. лист 101 а и в). 40 ) Потпун наслов ; Јп&гтаНопе сН Рао1о СНоум Уеасоуо сН Мосега а С'аг1о СЈит1о 1трегас1оге Аи^ив^о, у поменутој Сансовиновој збирци лист 226—246.

„јим говоре јаничари и који је јако рас„прострт." 41 ) Поменути Луиџи Басано, Задранин говорећи о писму којим се пише у Турској вели да су књиге све на арапском језику, који је у простом говору покварен позајмицама из језика сусједних народа као н. пр. у грчкоме се каже аЈ^епМ, а Турци промјене а у е еј^епМ, грчки сагроз код Турака сагриз (лубеница). Исто тако Турци су позајмили од Срба ријеч војгзода. што значи капетан... Турци пишу писма и сј>пскилг словима, која једни српски зову буквица (Висћу12а) а други ћирилица, 42 ) Да су заиста ичоглани учили поред других језика и српски језик у килер-одаси тврди и Блез-Вижнер (В1а18е с1е У^епеге) у свом дјелу: 111и81;га1;10П8 8иг РМвкпге с1е Сћа1сопсШе АШешеп с1е 1а с1е.са(1епсе <1е Гетр1ге §гес е1;с. кад на стр. 53. свога дјела вели да су ичоглани учили и српски (езсЈауоп). 43 )

Доста је и ово што сам до сад навео, па да се види да се Турци, освојивши српске земље, у преписци са старим Србима сусједних држава, служише оним језиком којим и Срби, дакле српским језиком. У Загребу било је и од прије писаца, који у својим расправам (на пр. Кукуљевић) тај језик називају хрватским. Али онда, кад султан Мурат II., Мехмед Освајач, Бајазит II. и Селим I. писаху поменута писма, не бјеше још хрватска област, и ни један хрватски крај под Турцима. Те се, ваљда, неће мислити да су Турци слали своје питомце у Загреб да науче хрватски језик, те да њиме пишу на Порти. Језик, којим се у то доба писало у Котору, Дубровнику, у Херцеговини и Босни и другим српским областима, бјеше српски језик , а не који други. То се 41 ) У збирци Сансовиновој лист 244. Ба 1егга е 1а зсШауоиа, ГатШаге а 1 Огаптгиеп рег еевеге 1а рт 1аг§'а Нп^иа (Н 1п11:о ј! топ(1о. 42 ) Код Сансовина лист 104. друга страна. 43 ) Навод по Јоиану Н. Томићу. „Данак у крви" стр. 15.