Zora

Стр. 200

3 0 Р А

Бр. VI.

шки попа повлађује. Чудновато, он у селу преставник православне вере, а да може носио би јеврејку Салику на рукама! Попадија Мандика као да је дигла руке од њега, тако ми изгледа; али још нисам могао прозрети шта је узрок томе. Ми, сеоски бележници, морамо се о свачему бринути, особито одкад и матрикуле водимо; а од постанка грађанског брака у Угарској много народа невенчано живи, неће две таксе да плаћају, и попину и матрикулску. 19. Марша, 1891. Био унијатски попа код мене па се тужи на поштарку, каже, све новине она најпре прочита, па онда нама разашиље. У његовим новинама изишао оглас, да један смирени отацтражи младожењу за своју скромну кћер, а поштарка разнела глас по селу, да је он дао тај оглас штампати; међу тим, вели, он још и не мисли удавати своју кћер, (лаже), која је врло скромна и никад се не би преко новина удала. Мораћу отићи до поштарке да извидим ту ствар, а знам да то мојој жени неће бити право. Враг би је знао што је омрзла ту сироту поштарку! Она се истина кицоши, али отправл^а дужност на потпуно задовољство господина директора комитетских пошта. 21. Марша, 1891. Поштарка ме је молила да мало проредим доласке у пошту. Сали МацесФелдова нешто смутила. Добро те моја жена не живи у пријатељству ни са Саликом, а било би лома. Поштарка каже, да је онај глас о огласу унијатског попе измислио и разнео влашки попа. Она тако мрзи кћер унијатског попа, да би морала, вели, три дана испирати уста кад би јој само име поменула. —

Имала је ноћас грчеве у стомаку, па је изгледала као да су је гује сисале. Хвала Богу, иначе би се дуже задржао у пошти па би Сали опет којешта торокала. Сутра ће доћи срески капетан у село. Договорили смо се, ја и МацесФелд, да га добро угостимо, код МацесФелда; јер су ми послови мало застали, па не бих му хтео дати времена да завири у моје надлештво, а чива би хтео да обиђе нову наредбу о забрани крчмења пића у бакалницама. Саветовао сам му да га крчми за господу у соби до бакалнице, а сељаци нека пију на клупи пред дућаном; али он вели да је незгодно у соби, јер тамо му жена ради на шиваћој машини па ће госте узнемиравати, а за сељаке је лако, каже, они ће пити и на тавану, само им дај ракије. Неће, рекох, неће она нас узнемиравати, што да нас њен рад узнемирава! У осталом ја најчешће и долазим, па нас двоје нећемо бити на сметњи један другом. Попе пију код куће, а спахиски надзорник и кмет завуку се у дућан удовице Маријоле, па тамо пијуцкају и чкиље у њу као мачкови у жижак. Сва остала господа у селу женског су рода, поштарка и не пије ракију, за учитељку још не знам. Осталоје ипак да се дејствује код капетана. 22. Марша, 1891. Дао Бог те код нас у селу била битка. Тукли кмета због некаквог кукуруза, па дошли и жандарми са среским лекаром, истрага, саслушавање сведока, лекарски преглед, што се све вршило у општинској судници те среском капетану није ни на памет пало да обиђе моје надлештво. Морао је и истрагу брзо свршити због части код МацесФелда, а после је већ било време да се врати у град. Био је у почетку љутит, што је кмет