Zora

34

Бр. VII.

3 0 Р А

Стр. 265

* Пред Косовом, биљешке од Зар. Поповића, изашле еу у другом издању. Ми се радујемо, што је наша жеља (приликом приказивања ове књиге у лањској Зори ) испуњена, само не знамо да ли је писац дјело поправљао, пошто га не добисмо на приказ. * Дете, написао Др. М. Јовановић-Батут и Слета три Јерарха написао Михаило Миловановић, натписи су књижицама, које је издада Матица Српска из Коњевићеве задужбине. Ми их сада биљежимо само као књижевне принове, а у једноме чланку нарочито ћемо се осврнути на њих, као и на остале Књиге за народ што их Матица издаје. * Примили смо на приказ из Крагујевца Изпештај гимназије Кнеза Милоша Великог за школску годину 1899—1900. Осим службеног дијела налазимо у књизи неколико састава од наставника ове гимназије, међу којима три јавна предавања М. Стојанчевића, (Кнез Милош Велики) Љ. М. Протића, (0 осећањима н њихоиој Ђредности) Ст. Нешића, (Жипот и рад Милоша Зечетћа). * Врњачка Бања, од Дра Ђ. П. Јовановића, приватног љекара у Врњцима. Биоград, државна штампарија Краљевине Србије. 1900. — У овој књизи (која је украшена са неколико слика и картом копаоничког Подгорја) упознаје нас опширно г. Јовановић са чувеном Врњачком Бањом, која је, но његовом мишљењу „у току од неколико година заузела прво мјесто међу српским бањама, надати се је и угледно мјесто у Јужној Европи." Свакоме ко се интересује за бање, препоручујемо ову књигу. * Станине припоаијетке. Под тим насловом изашла је у Биограду збирка приповиједака од нове, непознате списатељке. Приповијетке су врло слабе. Госпођа или госпођица Стана можда врло добро влада и иглом и варјачом, али на перу сумњамо да ће икада бити добар мајстор. * Г. Паја Јошнотк, академски сликар и члан Срп. Кр. Академије Наука и г. Ђока Јопанотск, познати скулптор, одликовани су за своје изложене радове златним медаљама од изложбенога суда у Паризу, и то први за своју слику Крунисање цара Душана у Сконљу, а други за свој вајарски рад Кнез Милош према коме ће се и споменик у Пожаревцу подићи. Ова два велика одликовања најбољи су свједоци, да је и српска умјетност у свјетској утакмици добила лијепо мјесто. Сла/зехска * СаФвет-бег Башагић (Мирза СаФвет) из Сарајева, написао је и издао књигу под натписом КгаЉа Г1ри1а и ргоз1о$1 Возпе » Негседоуте. — И ако писац није нашао за вриједно да нам своју књигу пошаље на приказ, ми ћемо ипак о њој донијети опширнију оцјену из пера једнога уваженога књижевника српског. * Матица Хрватска предузела је од 1. јулија издавање и власништво хрватског најстаријега са-

дањега белетристичког листа Угепса, који ће и даље излазити у истом правцу, као и до сада. Уредништво је повјерено познатом хрватском пјеснику, књижевнику и научењаку, г. Ђури Арнолду, професору универзитета. За сада, до краја године, облик листа остаје исти, а тако и претплата. — Да ли ће се овијем Угепас пренути из своје... да речемо — досадање конвенцпоналности, која је и била узрок да млађи оснују свој напредни и слободни књижевни орган, — не знамо. * Павао М. Ракош, учитељски приправник у Петрињи јавља, да је наумио издати неке своје приповијетке под натписом Јх Ђајтк Аапа. Приповједака ће бити 11 на броју, а све ће изнијети 6—7 штампаних табака. Цијена ће бити 80 хелера или 40 новч. — Приповједач овај сасвим нам је непознат и ако каже да је неке од ових приповједака штампавао по разним листовима. * Венгеров, одлични критичар руски почео је издаватп сакупљене списе покојнога Бјелинскога. Ту ће бити прибрано све, што је кад и гдје било написао велики покојник. До сад је изашла прва свеска и већ се по њој познаје, да ће ово издање Бјелинскових списа бити и веће и потпуније од свих досадањих. * Познати књижевник руски Боборикин издао је књигу под натписом Роман на западу за дтје трећине тјека. Ово је први дио његова великога дјела Екропски роман у XIX тјеку. Други дио тога дјела биће посвећен рускоме роману до епохе 60 година т. ј. до онога часа, кад је сам писац ступио на књижевно поље. * М. Горки (псеудоним Максима Бјелинског), један од најбољих млађих писаца руских, на кога се у Русији полажу тако лијепе наде, издао је недавно збирку својих приповиједака, у другом издању, пошто је прво готово разграбљено. Приповијетке његове заиста су дивне и велика је штета, што се у нас од њега готово ништа преводило није, док имамо много преведених ствари од разних незнатнијих и слабијих писаца. Радујемо се, што Бранково коло обећава, да ће до године донијети један роман његов у српскоме пријеводу. * Трагедија знаменитога славенофила А. С. Хомјакова Димитрш Самозванец, која је постала библиографском ријеткошћу, ових дана изашла је у новоме издању. * У јунској свесци Блгарске збирке изашла је нова, лијепа приповијетка чувенога бугарскога књижевника Ивана Вазова. Приповијетци је натпис Изђ НОВТ ј друм-ћ. * Неколико млађих бугарских књижевника издали су недавно један литерарни зборник, под натгшсом На помошђ ! Зборник је пун лијепих пјесама и приповиједака, а што је главно, чист приход од њега отићи ће за потпомагање гладујућих сеоских породица. Заиста лијепа и племенита замисао, само ако се успије, јер сумњамо да ће моћи у Бугарској,