Zora

Стр." 320

3 0 Р А

Бр. УШ.-1Х.

* Исидор Бајић, слуШалац музичке академије у Будимпешти послао нам је овај пОзив 1 : „Као сарадник МШапоз гепез^еН ГехГсоп-и који уређује Ја^ћ Јогзе? уредник 2.епе1ар- а (музичли лист) да бих могао у споменутом музичком лексикону- што вјерније и потпуније изнијети све оно, што се односи на Српску музику . и њен развитак, моЉјш сва српска пјевачка друштва да укратко напишу своју историју, свој рад, као и имена овојих чаеника, коровође (са кратком његовом биографијом). Све то молим да се пошље на адресу: Ј кф. Јоизе^ 7.епе1ар кегкекШје. Вагоаз и. 81. ВиДарез4. Композ.иторе наше молим да и своје ФотограФије пошљу, и то што прпје, да се још за времена могу клишеји за лексикон начинити. Нздам се да ће се наша пјевачка друшгва и наши композитори одазвати овом позиву, у толико прије, што уредник споменутог лексикона са великим интересовањем прати развитак наше музике и рад је да и страном свијету прикаже све оно лијепо што се одиоси и шта краси српску музику." * Једногласно су изабрани по приједлогу Књижевног Одјељења за почасне чланове Матице Српске: Симо МатаЂуљ, књижевнкк у Биограду, др. Оскар АЖбот , јавни редовни проФесор словенских језика на Будимпештанском свеучилишту, и Лука Зима, умировљени професор Велике Школе у Биограду. Исто тако изабран је по приједлогу Књижевног Одјељења за члана Књижевног Одјељења свештеник Сава ТеодоротЉ , проФесор и катихета на кр. реалној гимназији у Земуну. * Уредништво Вршачког Родољуба почело је у својим подлисцима доносити краће радове српских књижевника из других листова и тако упознавати своју публику са савременом белетристичном књижевношћу. Ово је врло паметна мисао редакције, и зацијело јој више служи на част него да доноси можда водене љубавне петљаније књижевних дилетаната. У опће наша журналистика врло мало пази на савремену нам књижевност. Критика никако није ни заступљена а о каквим чланцимакоји би засијецали у књижевну струку нема ни помена. Частан изузетак су у томе Српски Глас и Глас Црногорца као недјељни листови. Колико ли би се тек у дневним журналима дало о том писати, мјесто што се кљука публика са силним наставцима каквог страшног преведеног романа. * Пошто су наш уредник г. Атанасије Шола и унутарњи члан редакције г. Алекса Шантић на извјесно вријеме отиутовали у Њемачку и Француску гдје ће да посјете и париску изложбу, молимо да се сва писма и рукописи за то вријеме шаљу на адресу редакције. Сла5ехска * Под натписом Негсе^о^зке ИЛоуе оЂгагку 8уеГожга Согоугсе, почео је познати нам књижевник Ј. Трештик преводити неке приповијетке нашега са-

радника Свет. Ћоровића у листу У1а§1 на чешки, те је у 12 броју штампао прву приповијетку У походе. У истоме броју опширно приказује Ћоровићеве Записке из Касабе. Ту вели, да је Ћоровић и опет до^ казао разноврсност свога талента, прешавшИ са досадашњег начина свога приказивања на поље сатире и то не са малим успјехом. Готово у свему, вели, да га Ћоровић подсјећа на незаборављеНсга. чешкога приповједача Космака. Иза овога износи у кратко садржину свакога записа хвалећи их, те на крају вели, да радо очекује другу свеску Записа. Иза горње оцјене, налази се, у истоме броју, друга оцјена Трештикова о Биједним људима М. Будисављевића. Он вели, да је Будисављевић живом пластиком и китњастим слогом написао своје приповијетке, упознавши нас са Ликом и убогим Личанима које писац, умочивши перо у крв срца свога, изводи на позорницу. По тенденцији му Будисављевић много личи на Руса Чехова, који исто тако дојмљиво умије да описује руске мужике. Износећи иза овога, у кратко, садржину сваке приповијетке, критичар топло препоручује књигу. * Илија Миљаров, млади књижевник бугарски, написао је трагедију у пет чинова Апостол из бугар. револ. епохе прије ослобођења. Она третира онај моменат из бугарскога народнога устанка, који је индиректно или директно упливисао на њихово ослобођење. Но по мишљењу критичара бугарског листа Мисли писац није ствар обрадио како би требало. „Апостол би хтио да буде трагедија" вели критичар „како је и сам писац назвао. Али у ствари то нити је трагедија, нити је уопште умјетничко дјело." Колико се види, критичар је у својој оцјени сасвим непристрасан. * Словенска књижевност изгубила је једнога од одличних раденика својих. Умро је Бг. ЈГгапехвек Батрб, ваљани уредник познатога. словенскога листа Вот т §уе1, кога је основао и уређивао све од 1888. године. Осим овога он је написао и више лијепих и корисних књига, као што су: ТЈуоЛ v тоАго&стје, ЂизезГо^је, двије свеске ЈегогаГетзко^а готага и седам свезака 7.д~ос1кс згк ргзта. Лака му земља! * ЛН ВШпег, познати и даровити чешки глумац, издао је нову збирку цртица ЈегШе а гаћиГш. Слике су из живота глумачкога, написане су лако и живо, те се врло угодно читају. * У најновијем издању скупљених дјела Н. В. Гогоља, у IX. свесци, налазимо биљешчицу његову 0 томе, шта траЖнлш од крнтике, коју је као ђак писао. Ево те биљешке: Шта тражимо од критике ? то је питање, чије је ријешење одвише потребно у наше вријеме, кад је благородна цијељ критике понижена неправедним полагањем права, личним испадима, те се често обраћа у намјерну клевету, ушљед необразованости и одсуства истинитога просвјећења. — Први и главни услов без кога критика не може бити то је — непристрасност, само је потребно, да произилази из ума бистрога, истинито-просвијеће-