Zora

Стр. 330

3 0 Р А

Бр. X.

спусти невину жртву неизбежне смрти, онда се мој покојни пашеног испрси и поче дрхтавим гласом тужно беседити:

Туокни зборе! Пред нама леже земни остаци једне племените и карактерне канаринке, која нас је својим милозвучним гласом толико пута разгаљивала и у тешким чесовима очајања приводила у тихо и слатко блаженство!.. Каква је покојница била као супруга неутешног трогодишњег штиглица, оцениће потомство; а каква је пак И да се домаћица од све муке грохотом не насмеја, он би извесно и до краја истерао како је започео, ако не још и лепше. Београд, I. 1891. г. М2

Кад смо сиротицу, Бог да јој душу прости, погребали, чело главе у место крста поболи једно шарено вретенце и украј гробића усадили стручак босиока, кренусмо се натраг у кућу. — Ах, како ме је потресло кад сам на трепавицама левог ока овог великог човека приметио једну као дијамант светлу сузицу!... Да, славан је то импровизатор био, — а чик и једном од прекорнопоменутих да ма и над божићном печеницом тако лако и китњасто импровизира! Али каква корист од свега тога, кад га ето у историји српске књижевности, поред толиких указима прослављених књижевника наших, нема ?!

Глудоица и љубав

козерија — 5Р анковинскк

една госпођа, мени непозната, која је читала у Зори оно моје У разгопору о љубани, пише ми и пита ме: Може ли глумица заиста љубити? Признајем да ми је тешко одговорити на то питање. Познат ми је живот глумачки: али мене лично није ошинула љубав глумице. Морам се дакле послужити „документима", да бих задовољио лијепу госпођу, (а да је она лијепа и умиљата, сведочи њен потпис на писму и стил његов). Истина, сумњам да ћу је задовољити; јер да би се могао дати потпун одговор на онако постављено питање, треба човјек да говори и из сопстпеног искустпа, а ја баш тога искуства немам. Глумице радо пишу љубавна писма, још радије пишу ВП1е1;-с1оих, јер је он мало парче хартије па је прилика само за мање ортографске погрјешке у писању, од чега болују многе, нарочито српске глу-

мице, а писајући ВП1е1;-сктх прије се може прећи на главну ствар, на тражење свечећег одговора, без чега обична глумица не може постојати, што и загорчи сласт ВП1е1;-ову. Из љубавних манускрипта дакле једне глумице и више њих, могао би дужник одговора лијепој госпођи платити дуг; али ја нисам био ни повјереник заљубљених глумица, и ако се оне радо размећу са својим љубавним односима, па се могу послужити само наштампаним црним на бијело. Кад би човјек судио о љубави глумице по ономе што иде од уста до уста, могао би почети и завршити ријечима Пол де Кокове Жоржете: како су невјерни мушкарци! Сент-Анж ми се хиљаду пута клео да ће ме вјечно љубити, наводећи да сам ја његова срећа, па сад ни да ме види! Шарл ме је обожавао, а био је у очајању кад сам га за кратко вријеме,