Zora

бр. 1П. и IV.

3 0 Р А

Стр. 87

нашим новинама не могу помоћи да нас познају. — С тога српски политички листови и немају готово претплатника ван политичке границе предјела, у коме излази. Немају их с тога, што из њих читаоци ништа друго и не могу наћи, ван политичких свјетских вијести, које су прочитали раније у своме листу. А колико то смета духовном јединству нашем, излишно је наглашавати. Српски народ из године у годину напредује. Он данас има лијепих својих културних тековина. Такве тековине поштују се и у других већих народа, а наши политички листови о томе редовно ћуте. Новосадски листови биљеже рад Матице Српске, а листови из других српских крајева о њој ћуте. Српска Краљевска Академија све то успјешније ради, а о њеном раду нигдје ни помена у политичким листовима! У Србији има много и много научних друштава, чији рад доноси неоспорне користи српској науци, а за многа од тих друштва, тешко да се зна и да постоје. Листови политички у Краљевини ријетко када да проговоре о новосадском Српском Народном Позоришту, а за политичке листове ван Србије, готово и не постоји Биоградско Народно Позориште! А књижевност? — Већина наших политичких листова ријетко кад да забиљежи коју нову књигу, а да је нрепоруче или прикажу, за то немају мјеста. Има два три политичка листа, који заиста ревносно биљеже сваку новину у српској књижевности; али их је огромна већина, која у години дана прикаже једну или двије српске књиге. Мјесто књижевних, умјетничких и просвјетних биљежака, по срп-

ским политичким листовима редовно су заступљене рубрике: Различно, сишнице, несреће у свијешу итд., у којима се биљеже пикантерије и свакојаке свјетске глупости. А ко је позванији од политичких листова, да књижевности утире пут у народ. Они су најраспрострањенији, они се највише читају. Политички листови допиру и ондје, гдје српска књига ријетко дође, па зар српским политичким листовима не би света дужност била, да сваку књижевну новину прикажу и препоруче, ако је за препоруку. Тим би начином српска књига имала много више и купаца и читалаца. На тај начин политички листови стварали би и васпитавали српску читалачку публику, док, на против, многи и многи листови и оно мало укуса код српских читалаца убијају са глупим романима, које доносе у својим подлисцима. И зашто је то све тако? ... Зашто наши политички листови не стоје на оној висини, на којој су такви листови у других народа? — Тешко је одговорити; али једно стоји, да томе није узрок слаб одзив читалаца, јер се биоградски политички листови штампају и растурају у 5, 6, па и до 7000 примјерака, а тај број није такав, да уредништву везује руке, и да му не да, да се озбиљно побрине да свој лист подигне и да српском народу пружи прави и у потпуном смислу ријечи добро уређени политички лист. Па шта је онда? — 0 томе нека размисли Српско Новинарско Удружење у Биограду, коме и посвећујем ово неколико искрених редова у почетку XX вијека. Биоград.