Zora

Стр. 196

3 О Р А

Бр. V.

* Издавачка књижарница Пахера и Кисића у Мостару издала је згодну џепну књижицу у миниатурном Формату: Слава Крсног нмена у Мостару, гдје се налази попис српско православних породица у Мостару и њихово крсно нме. Ова књижица украшена је сликом Кнежеве Вечере, а тексту је додат кратак предговор о значају крсног имена и тропари светитеља. Цијена је 40 хелера. — Ово је врло практична књига приликом честитања крсног имена у Мостару. * Чешка Академија Наука и Умјетности изабрала је српског књижевника и државника Стојана НовакоЂића, сада посланика на Петроградском двору, за свога иностраног члана. * За редовног проФесора међународног приватног права и грађанског поступка на Великој Школи у Биограду постављен је указом Жчпојин Перик, а за редовног проФесора зоологије др. Жипојин Ђорђетк. ' За ванредног проФесора ботанике на Великој Школи у Биограду постављен је др. Лујо Адамовић, а за ванредног професора грчког језика и литературе др. Војислав Ђерик. * Наш сарадник познати приповједач Милан Будиса-вљевик положио је у Загребу проФесорски испит из класичне Филологије. * Академски савет Велике Школе у Биограду изабрао је дра Драгољуба Павловића за редовног проФесора опште историје новога вијека. * Јован Жујовић враћен је за проФесора геологије на Великој Школи у Биограду. Жујовић је и у страном свијету признат као одличан научењак.

Слобехска * Воспом и на Н1Н, статт,и и писмЂа изгза Граници, зове се књига познатога сликара рускога Рјепина. Ту је скупљено све, што је умјетник написао и, треба признати, има врло интересантних ствари. * Лебедеев и Афанасјев, два млада пјесника, издали су по збирку својих пјесама. Говорећи о њима, критичар Сементковски и за друге млађе пјеснике вели: .. .„Сувремени пјесници сами добро не знају, о чему

ће управо пјевати, шта желе и чему теже. Хоће им се да пјева — то је несумњиво и пјевају кад и када прилично, кад дођу до тема, које су у стању опјевати. Но те су теме у великој већини обичне или сачињавају саио пријепјев онога, што је опјевано другима далеко боље; заједно с тим пјесници осјећају и незадовољство. Сравњујући своје пјесме са пјесмама бољих пјесника, они виде, да стварају слабо и осјећају, да им и читалац може ставити питање: зашто они управо пјевају, коме су они потребни? И тај осјећај незадовољства, сазнање немоћи и нагони их да за нечим жуде, нешто траже, теже небу од земље". .. * Будишчев, млад приповједач руски, издао је збирку од двадесет приповиједака, под натписом Распра. Приповијетке су написане мајсторски и одају писца као добра психолога и добра познаваоца околице, из које пише. * П. П. Гн-вдичд, наиисао је роман Купалћнме огни. Роман је написан из живота виших чиновника а такође и из живота књижевничкога. * И. Игњатов издао је књигу Галерел русских писател еи. У књизи се налазе портрети (са кратим биограФИЈама) руских писаца, почевши од Кантемира и свршавајући са Горким. Издавачу замјерају, да је заборавио неке видније књижевнике, док је опет у књигу унио неке, који би слободно могли изостати. * Стањуковић је издао збирку прича Изг жиз н и мори ковг. * У 8. свесци 81о1'еизћу РгеШеЛ изашао је опширна биограФска црта о у.мрлом Марку Миљанову. У чланку се говори и о књижевном раду покојниковом. * У словачким Народним Новинама изишао је у подлистку пријевод Историја једно г шпицла од Милана Недељковића.

* И овом приликом молилго наше читаоце да нас извине гито ни у овом броју нисмо донијељи наставак приче Чича-Зордан због болести нашег сарадника, господина Сремца.

САДРЖАЈ: Марко Цар: Како да прославимо 19. октоба-р. — Пјесништво: Јован Дучић: Дралт. Из посмрчади Авде Хасанбегова Карабеговића: Ко пупољак, Ја те сањам. Већ нротјече, Кад јесењи вјетри... — Приповијетке: Симо Матавуљ: Пилипенда. — Милан Прибићевић: На путу у јутро. — Јоап 81аунп: Скормон, превео Ник. Сп. Матијевић. — — Чланци: Павле Поповић: 0 Горском Вијенцу (наставак). Е. Вгап<1: Рое1а 1*аигеа^из, превео Милан Ћуковић. — Д. В Григоровичљ: КњиЛевне успомене, превела Вукосава Иванишевићева. — Оцјене и прикази: Милан Наранџгф, приказује Слободан Јовановић. Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, приказује Л. Грђић- Бјелокосић. — Баналачки (раднички дунђерски) језик, приказује Милан Ћуковић. — Позориште. — Хроника: Српска. Словенска.

Иретплату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Кљижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви аепи повјеренпци. Рукоииси шаљу ее Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, анатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине. ШХАМНА СЕ У ШТАМПАРСКО-УМЈБТНИЧКОМ ЗАВОДУ НЗДАВАЧКК КЊНЖАГНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЂА У М0СТАРУ. 1901.