Zora

Т°Д-

5р.Ш«)х.

ЈОР л\лст и КНЈИ^ЕЗНОСТ Уређује ;л )\танаспје Шола

Излази сваког мјеседа. Износи 4—5 табака а цијена јој је: читаву годииу-8 круна или 9 дннара, за ђаке 6 круна или 7 дин. У Ј/1остару, сгишвтбра 1901.

Шта да чатадоо

ЛТ хиперпродукцији данашње свјетрУ ске штампе, када човјек једва савлађује да се ма, из самих извјештаја, упозна са појединим одсјецима литературе, и нехотице се намеће питање: гмша да се чиша? О томе се већ расправљало по многим савременим часописима а о том питању повели су ријеч и признати нотабилитети свјетске књижевности. Познати критик и естетик Ђорђе Брандес, говорећи о овој теми, напоменуо је доста што, што је вриједно да се прибиљежи. По листовима често се појављују питања: којаје то стотина најбољих књига, што би је ваљало набавити да се заснује нарочита књижница? Одговори су: Библија и Робинзон, Омир и Хорац, Данте и Шекспир, Гете и Грилпарцер и — већ, према томе, ком је народу ово питање стављено и како је ко одговорио. И питање и одговори ови имају

заједничку црту извЈесне наивности: баш као да има стотину књига, које би свима биле најбоље. Искуетво нас учи да једно изврсно дјело, које на појединце остави дубоких утисака, на друге утиче врло хладно; дјела која су нас у младости заносила доцније нам изгледају да су слабије вриједности. Данас се, у опће, мало чита. Од кад, скоро, свако умије да чита, читање је баш малаксало. Од њих стотине деведесет их се забавља новинама, дакле, оном лектиром, која не претендује на икакво напрезање. Они што и друго шта, осим новина, читају, врло често тако раде, да би могли и напустити читање. — Бадава је то говорити са мном о овој или оној књизи. Читао сам, (мислим), али имам чудну нарав, да одмах и заборавим што сам прочитао. Највише је оних што без икакве пажње читају. А можда и бирају 36