Zora

Стр. 348

3 О Р А

Бр. X.

продирао у срце Старе Србије. Дошао је касно, пошто је арбанашка војска била разбијена, али ипак он добива побједу. Игуман Ђурђевих Ступова Мојсије, дипломатски посредник између Хусејин-капетана и Владике, тада је овоме писао из Плевља: „Били су се у Бањску на дну Косова.... и добила је Босна... Моли се Афис-ага зашто је с Босном, да растурите глас по Херцеговини, да слуша Босну и хоће доћи у Никшиће да ћерају Смајил-агу и капетана Мушовића и ко је с њима. А за џебану и за наше послове добро зборе... но поћу у Травник везиру да видим истину, и како ћемо се с њима владати..." Решид пусти глас у босанској војсци,даће кнез Милош Обреновић у Босну, да подигне Хришћане. Наступа између кнеза Милоша и Градачевића прави ратнахартији. Босанска војска повлачи се из Старе Србије у Босну свршетком г. 1831. Црна Гора не допушта царској војци пролазак у Херцеговину, која је билапротив Босне, а преко Новог Пазара низам није могао зими, него је требало да чека прољеће. Али не само да Петар II није пропустио царску војску преко Црне Горе, него је још у октобру био подигао војску на Подгорицу. Владика ступа у споразум са сусједним арбанашким племенима. Хоти затворе скадарски пут. Цијељје била Владичина ослобођење Зете и подржавање ватре међу арбанашкијем племенима. С Цетиња се хтјело, да се у Арбанији настави дјело Бушатлијино у корист Босне. Али за вријеме опсаде Подгорице, с прољећа 1832, нијесу стизале повољне вијести из Босне, а још мање из Арбаније. Али-паша Ризванбеговић концем фебруара надвлада босанску војску, која гаје у Стоцу обсиједала. Царска војска је продирала преко Новог Пазара — 30,000 низама на броју под главномзаповиједи Махмуд-паше. Али је много већи и опаснији непријатељ Босне већ био босанску војску разбио! Међу босанским првацима већ је завист главу била издигла. Видаић-паша зворнички први је међу њима био. Градачевић,

и ако напуштен, са оно мало вјерне своје војске јуначки дочекујеМахмуд-пашу близу Сарајева и у крвавој битци неуређена босанска војска подлијеже царскому низаму. Велики босански бунтовник са својијем доглавницима тражи спаса преко границе у Аустрији. Босанско подузеће противу туђинаца било је пропало, јер је стара српска завист првих оџака херцеговачких па кашње и босанских тако хтјела! Какав историјски тренутак, али какав домаћи раздор на овом нашем класичном простору између Дунава и Јадранскогмора! Херцеговачки великаши устају против босанског трибуна; Бушатлија на босански покрет и не рачуна; Кнез Милош док подржава ако ће и тајно пријатељске везе са Бушатлијом, распаљује непријатељство са Градачевићем ... Једини Владика Раде у том судбоносном часу блиста на висини свога позива, ма да је у том часу руска војска била сашла да спасе Цариград и за Султана крв пролијевала по Малој Азији против мисирске војскеМехмед-Алипаше! Руски консул из Дубровника није престајао задржавати савјетима и пријетњама младог црногорског Господара: односно уговора с Бушатлијом пише му: „Ја се бојим, да ви не привучете зло у кућу, бранећи злодјеја. Прво, Султан би имао право, тражећи злодјеја, ући вооружанима силама у Црну Гору и довршити оно, што до сада није могао, т. ј. покорити Црну Гору. Друго: државе јевропске сматрајући вас као бунтогтикв и нарушитеље општега спокојствија, оставиће вас на произволеније грознога и јароснога мача Султанова, и онда ће сав свијет рећи: твоја погибељ од тебе Израиљу!" — а односно договора са Градачевићем овако: „У случају пада слабога али у обзиру политичкоме великога зданија, ко жели остати невредим, треба да буде у неком одстојанију, да га не би развалине његове пригњечиле, или с напрегнутима и соједињенима силама, да се стара пређе разорити, него би исто зданије, изненада паднувши, пригњечило га. За важно предпријатије к разоренију