Zvezda

СТР. 48

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 6

стране друма стоје Србп — мали и велики Ресавци скинули Фесове и вичу: уа!.. На балкону стоји гро^ица, гледа ову галаму, док не спазн њега -- „троватора": „Млад делија спуотио ое Низ широкн шор, А грофица уздрхтала! — Оад Ђе бити чвор !" Гро<ица је позвала крсташе на вечеру и лепо их угостила. Преко пута од ње седео је „троватор". „Прено пута од грофице Беше „троватор" Јадаа она, чао ухвати А час пусти чвор..." Борба ужасна: а да подлегне, а се одупре. Није шала — завезанн чвор, а још мање — дивни троватор.. Друштво се разиђе: ноћ је већ покрила дворац и околину; светила се иогасише, само још у гроФпчиној соби гори — лампа. Уморни крсташи моглп су, као кроза сан, видети дивну бујну нрилику гроФичину, како, у бело одевена, стоји крај прозора с тамбуром у рупа. После слатких звукова ситне тамбурице, разлегало се кроз ноћну тишину, као тужан ре®рен, нун чежње: Жељо моја Слатки „траваторе"! Муко ноја Завезани чворе! И врата шкринуше; светлост се угаси; гроФица врисну и нестаде је с нрозора... н наста црни мрак: Чу се врисак, чу се писак — Би1е неки зор А из мрака излетеше: Марака и чвор

Тачка-а-а!.. А гроФ?... Пошто у целој светој земљи није могао више наћи ни једнога Сарацена, за кога није био уверен, да га је већ убио, скупи око себе све ритере, каже им: ,,Е што је доста, доста!" и — врати се кући. Пошто је путовао више од године дана стигне у своје земље: „Гро$ов коњгц хитро граби, С њим ритерски кор : ,Дили Боже, да л' гро$ица Верно држи чвор 5!" ГроФ је, дакле, ту. Али се у толико мање то могло рећи о гроФици; јер ње не беше ту. ГроФ је очајан; то ужасно разочарење може сваки разумети. ко је ишао у крсташке ратове:

Замак ну је взгледао Као празан тор: Јер грофнш г*где неиа Ето, то је чвор ! Није тешко појмити незгодну ситуацију, укојој сеналази муж, што има жену, које је, међу тим, нестало с трубадуром. У толако је више сл чуђење одлучност гроФовљева, којом он уме да нађе сјајна изласка: „Санупљени јун*цж1са гроиовио викне, Ц у своке очајаау, бољв ре*и, цикне: „Ритери, 6ра1о. качеве у руже, Па у свету зекљу!..- Сарацене на иуке!" И сад онет: Чиле ноаа појахао Сав ритерси кор: Ал' гро$*де више неиа, Да завехе чвор !... Па овим тужним сећањем на одбеглу гроФицу и завршује се несма. * # * А какву би ноуку могли одавде извући? Ономе, ко оде у свету земљу на крсташки поход, може само онда да утекне жена, ако је такву код куће оставио. Зато је најбоље у крсташки рат ићи, не оставивши код куће никакву жену. И онда могу бити само два случаја: или је неће при иовратку наћи код куће, п то онда није за њега баш никакво разочарење, пошто је још од почетка био на то спреман; или ће пак, нри повратку, затећи какву жену и онда је то за њега пријатно изненађење. Јефта Угричић. ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Колико један човек носи имена? — Много! Кад је у суду зове се тужитељ или оитужени, кад је у апсу суокник, кадјезашто осуђен осуђеник , држава га назива иодаником, други људи у држави грађанином.; на пароброду, железници или колима зове се чутнак, у цркви верни; онај коме дугује зове га дужииком; попа га зове стадом; при понису зове се глава, на меници жи/рант ила акцеатапт; при закупу — закуаа (, ; жени је муж, ка®еџији гост, на балу играч, новинарима је ареталатник а лекару болесник КОРИСНЕ ЗАВЕДЕШКЕ

Задиваље цвећа млакож водом препоручује се као врло добро нарочито за закржљало биље. Вода треба даје загрејана на 30°К, Овако заливати могуће је и лети и зими. Ж-

У Веограду дродаје ее дист само код продаваца на број.

САДРЖАЈ: „Пао и вегова судба" (басна) — „Напуштени кутак" (наставак) „Збогом остај, харко лето!..." (пеома). — „Где поморанџе зру" — „Брат" — „Из отаре иорпе" — „Занииљивоота" — „Корисие забелзшке".

Вдасник Ст. М. Веселеновић. Штамп. Св. Николића об. венац бр. 2—Београд. Уреднив Ј. М. Веселиновић.