Zvezda

Стр. 154

3 В Е 3 Д А

Број 19

и способне да раде, као и они, на великом делу просвећености." 1 ) Какву идеју себи ствара г. Вистенфелд о судбини и васгштању младих девојака? Према свима знадима овај строги старад забрањује им сањарије. Чиме ли би он хтео да се оне занимају? Је ли довољно, по његовом мишљењу, да се оне обучавају само у пословима око кујне и у врлинама које осигуравају породици мир и напредак ? Је ли он мишљења: Да, удешавање домаћих трошкова према економији? Буде једини предмет њиховој науци и философији? Потврђује ли он ону мађарску пословицу, која вели да жена, која кишних дана уме да прикупи кишнице, нема потребе да зна ништавише? О тој се ствари он није изјаснио, и његово ме ћутање онеспокојава; назирем у њему суверену презривост према лицејима младих девојака. Они пак од његових другова, који су се дотакли тог питања, нису никако Хризали. 4 ) „Дивљак гледа на жену као на какву товарну животињу, а паша не тражи од својих ништа друго до да буду лепе. Не заборавимо, ми бар, да оне имају душу, да та њихова душа потребује хране, и не забрањујмо имјести!" Један берлински професор показује се још слободоумнији: он тврди, да људима сами њихови сопствени интереси налажу, да се побрину о образовању жена не гледајући на величину трошкова, да ће им се они накнадити; да много мање стаје издржавање једне образоване жене него једне незналице, да она изискује мање накита, чипака и других женских ситница и маленкости; да су Ханријете незаситиме, воле да блистају, занимају се само својим хаљинама; да ће човек, који би се оженио Армандом, бити срећнији, и да мало више идеализма је најсигурније средство за олакшање домаћих тешкоћа и незгода. 8 ) (свршиће се).

ГЧТУГ-Т-ГТТУГТ-Г-П ч Сан издајица. Плакати у сну не шкоди, али говорити у сну може бити опасно у више прилика. У Венсану код Париза беше се једна млада, лепа девојка, у 20-тој години, и из честите породице, удала за неког Шарла Дикреа. Младенци су се волели искрено и медени месец проводио се у највећој срећи. Једне ноћи пробуди се Шарл и чу, како његова жена гласно у сну говори. ') Бег т1егпаиопа!е Коп§гек №г Ггаиептоегке ипс! РгаиепђеаЈгеђип^еп ш Вегћп; 1897 Вегпп. 2 ) Хризал лиде у Молијеревој комедији „Учене жене"; то је муж Филаментин, отад Армандин и брат Белизнн, противник њихов који својим, по природном здравом разуму, правилним погледима протествује против педантских претензија. То је човек необичне бриге за своје благоутробије, који проповеда ово практично правило: Јест, моје тело то сам ја, па хоћу о њем' и да се бринем; Дртина, може се рећи, али ма каква она била, мени је моја дртина мила. 3 ) Ханријета и Арманда такође су лида у поменутој Моли„У чене жене", а кћерп Хризалове.

Чуо је ове речи : »0, Луцијане, како те љубим !« Сутрадан ослови Шарл своју женицу о тој ствари. Она признаде да је нре годину дана била љубазница неког Луцијана Р. То је Шарла толико поразило, да се развенчао. Несрећна млада жена у очајању пројурила је себи револверскж метак кроз чело. Америчка статистика брака. Влада Здруженнх Држава објавила је пре кратког времена статистичку табелу нежењених људи и неудатих женских Новога Света. Ресултат, који показује та табела, многе је изненадио, јер се у опште мислило, да и у Америци број неудатих надмашава број бећара. Али то мишљење је погрешно, јер статистиком је доказано противно. Здружене Државе имају 5,427.767 неожењених људи преко 20 година, а према њима стоји 3,224.494 девојака. Дакле, кад би се све ове девојке поудавале, онда би остало 2,000.000 момака, за које у земљи не би било ни једне девојке.

ИСКРИЦЕ ДУХА

Јеровсл комедиЈИ

Човек је, свега свога живота гробар. С дванаестом годином сахрани он своје срећно детињство; с осамнаестом годином сахрани своју ружичну младост; с двадесетом еахрани своју прву љубав; с тридесетом своју веру у човечанство; са четрдесетом сахрани своје наде; с педесетом сахрани већ своје жеље; са шесдесетом сахрани мало по мало и својих пет чула докле најзад и њега самога не сахране. 1 Сафир. БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ „Дело" св. за новембар са овим садржајем: Из Љермонтова *** — Оправдање , песме од Окице; Звонар, црта Свет. П. Ранковића; Артур Шопенхауер , од д-ра Бранислава Петронијевића; Пушница, К. Стањуковића; ГЈсихолошке сшудије о драматским иисцима, превео М. Арер; Јунак наших дана, роман Јанка М. Веселиновића; Сриски народ у скожкој ечархији, од П. Балкапског; Тржишше људских таштина, роман Виљема Мекписа Текере; После иедесеш година, од Г. Гершића; Паучна хроника; Кришика и библиографије; Белешке. * Изашао је 19 и 20 број „Босанске Виле" са овим садржајем : Пјесме: Фатима, идила од Сокољанина; Ошаџбино, мајко драга, од Боже С. Ни:колајевића;Х'а развалина, од Бор. Л. Ценића; Утјеха , од Вел.; Вилин -ђердан, од Даринке Неранџић-Брашованове. — Приповијетке : Отац и сннови, од Јанка М. Веселиновића; Ирижељкивање, од Чича Тоше; БожиЛња илеЛка, цртица из Мостара, од Свет. Ћоровића. — Поука: Хасан-ага Крајишник, од Мил. М, Вукићевића; Старине у Далмацији, од Лазе Талића; Свеши Саво у народном иредању, од Ал. Васиљевића. — Српске народне умотворине: Женидба ЋејванагиЛ-Мехе, српска народна мухамеданска пјесма из Бугојна, из збирке Омербега Сулејманпашића-Деспотовића. — Сриске народне ириповијешке, од Н. Н. Херцеговца, Пере Ђ. Росића и Алексе Васиљевића. — Лисшак.

Садржај; ^ * * (иесма) — „Цигаиче" (наставак) — „У завнчају" (песма) — „Где поморанџе зру" (настааак) — „Златни пољупци" — „Шта мисле немачки професори" (наставак) — „Занимљнве ситннце" — „Искрице духа" — „Белешке из књижевности и уметности.