Zvezda

Стр. 226

3 В Е 3 Д А

Број 28

ЗАНИМЉИВБ СИТНИЦЕ Чудан књижевник. Од неколико недеља кружи по европским и америчким листовима један леп чланак под насловом: „Најстарији романсијер на свету.« У том чланку се говори о Лују Еснолту, познатом француском књижевнику, који је у годирш 1792 у Жоањи-у рођен, и који ће за неколико недења навршити своју 106 годину живота. За тим долазе. интересне биографске појединости о тој „познатој" личности. Еснол има да за свој дуг животзахвали строго уредном живљењу. Онјејоши данас телесно и душевно способан човек. Он је с Наполеоном I ишао у походу на Русију и тада је три прста изгубио. Нриликом свог 106. рођендана песник ветеран ће објавити један нов роман, који ће његову славу, коју је стекао многобројним »тако омиљеним« радовима, извесно још више увеличати. Све то стоји у биографији. Један француски новинар, који се стидео, што није имао ни појма о тако славном земљаку, решио је пре неког времена, да потрага за тим Еснолтом, и тада је дошао до чудних резултата: Овај славни Луј Еснол не посшоји ; какав књижевник под тим именом није уошнте никад ни иостојао ; под владом Луја Филипа живео је неки Еснол, али није се звао Луј, већ Карло, и он није правио стихове, већ сапун. Иначе све је у реду! Кинееке жене. Било је већ прилика, када се и код нас писало о кинеским женама. Познато је већ, како бедан и мучан положај имају удате женске у Кини, као и то, да сваке године хиљадама жена одузимају саме себи живот, само да би се ослободиле тираније својих мулсева. »1ј1ој г (1 с!е ГАб1е оиеп1а1е« доноси о томе нешто, што баш није свуда познато. Неправде које се чине женама, произлазе из једнога закона, који је донео још Конфучије. Наука тог славног философа не признаје жени никаква права; чо.век је њен апсолутни господар и власник. То је нагнало младе кинеске девојке, да оснују удружење, коме је једини програм: најодлучније опирање ступању у брак. Таквих клубова има безброј но, и сваки по правилу има око дванаест чланова, а сваки члан мора при ступању у клуб да се закуне, да ће пре умрети, него што ће »допустити« да га удаду, велимо, допустити да га удаду за то, што у Кини нема тога обичаја, да се девојке удају по своме избору ! Отац изабере једиога човека, и кћи мора да пође за њега — хтела, не хтела. Ако ли иак отац није жив, онда ирипада најстаријем брату право, да изабере мужа својој сеетри. Пре неког времена десио се у провинцији Кантону случај, да се једна девојка, која је нрипадала једном таквом клубу, одлучно опрла да пође за човека, кога су јој родитељи већ одавно одредили за мужа. И не осврћући се на противљење своје кћери, родитељи припремаху све за церемонију. А шта је радилакћи? Покушалаје да одузме себи живот, прогутавши велики златан прстен, али га је лекар одмах извадио напоље. Сутра дан је морала да пође за тога човека, али јој пође за руком, те иодбоде служавку, да јој ова помогне, те тако побегне. Те ноћи нађе се са чланицама клуба, оне одржаше седницу и решише, да се све удаве у реци, и одмих испунише одлуку, т. ј-

нађоше своју смрт у таласима. Појмљиво је већ, да је тај трагичан случај изазвао највећу сензацију у целој земљи, али то није могло никоме послужити као поука. Женска се деца још из малена муче, стезањем стопала, не би ли им стопале биле мале, те она не могу ни да коракну, а да их не поведу; кинеска жена мора ио двадесет пута преко дана да чује, да мора да испуњује само дужности, без икаквих права, дужности према своме мужу, дужност према свекру и свекрви и њиховој деци, дужности према самој себи; она мора увек да се смеши на свога мужа, ма да јој то пикада не потиче од срца, и поред свега тога долазн још и тиранија мужевљева, која доводи жену до таквог стања, да мора тражити врло често смрт, да би њоме спасла мучна житота! Женекиње. С ону страну океана.... Бројеви слнкају, победни нокрет женскиња. Год. 1870 год. било је у Сједињеним Државама Америчким 692 глумица, а 1897 год. било их је већ 3863.... Год. 1870 била је само једна једина женска архитекта сад их има 53!... ЈЈто се тиче дама — уметница, то их је тада било само 412 а прошле године већ их је било — 16 хиљада!... Женскиња — писатељица било је 3163 а пређе 159 пређе 159, зубних лекара 417 место 24. Али остали бројеви још су леппш: број журналисткиња и публицисткиња порастао је од 35 до 1436, женскиња адвоката од 5 на 471, женскиња лекара од 527 на 6882 и женскиња чиновника, којих није било ни једне пре 27 година има их 43.041 у 1897 години!.. То се исто догодило и у сфери типографског рада сем слагача у 1870 год. нарастао је број до 52 хиљаде у 1896 години. Сироти људи!. Уае ујс И в ...

ШШКР. ИЗ ЕБИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Др. Б. Петронијевић штампао је у „Делу« своју расправу о Артуру Шопенхауеру и његовој филозофији; сад је исто дело пзишло и као књига. Писац са познавањем говори о филозофији немачкога скептичара и може се рећи да предмет заслуж^је особиту пажњу. Ми ћемо доцније донети реферат о књизи Петронијевићевој.

ОДГОВОРИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Г. г. Син. Саве МилошевиЛа, трг. — Бањалука. Примили смо послатих 6 фор. и одужили именоване. Добро би било да се и остали читаоци на вас угледају, те би Звезда још јасније засјала. Тражени број добићете. Читаоцима ван Србије јављамо да еваки број тачно шаљемо по послатој нам адрееи. Ако ко бројеве не добија, кривица је до поштИ. Ј. ПротиЉу. И ако емо једном већ послали те бројеве ипак вам шаљемо.

Садржај: „Сонст" (песма) — „Цаганче" (свршегак) — „Нз — „Зангшљиве ситнице" — г Белешке из књижевности и уметности"

збирке 1мзагиз" (иесма) — „Аталанта" — ~/>убавничка биб.гија" — „Одговори администрације."

Власници: Ст. М. Весединовић и Павловић и Сгојановић Штамп. Павловић н Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.