Zvezda
Стр. 306
3 В Е 3 Д А
Број 37 и 38
ских духова.« После две недеље путници су опазили са висине од 4.475 метара распрострти пред њима Тибет. Опазивши из далека тибетску стражу, спроводници Ландорови похитају да се спасу бегством а с њим остану само два верна китајца — Чандин — Книг и Кули Мак — Чинг. Ипак ово није задржало Ландора: он је хтео пошто по то да дође до Ласе, главног места Тибета. Да га не би опазили тамошњи становници, он је путовао само ноћу, а дању се крио иза стена, где није смео ни ватру наложити. После дугог, мучног пута он је најзад постигао свој циљ и, преобучен у тибетску ношњу, уђе са својим сапутницима у град. Али овде их брзо познаду, ухвате и изведу на суд лама, који их осуди на грозне муке за то, што су се »усудили видети начин живота обиталаца светог Тибета." Ландора су најпре попели на полудивљег коња, у седло, начичкано ексерима. Руке су му завезали остраг, привезели за њих дугачак конопац и онда гонили у касу, докле, обливен крвљу, није пао у несвест. Тада су га скинули с коња и донели му неки лек од кога је одмахдолазио к себи. После су га метнули на оштру страну призматичког балвана. Широко растављене ноге привезали су ужетима тако јако, да му је из ногу липтила крв. У том положају држали су га читавих дан и ноћ. Да не би пао, руке су му биле везане за колац. За то време, мучитељи су подносили испред очију несрећног страдалника усијано гвожђе, од чега му је једно око сасвим истекло, а на друго је готово ослепио. Други мучитељи пробали су на његовом врату оштрину својих сабаља, и носле. сваке такве пробе, крв је капала на земљу. Тешко је огшсати све муке које је претрпио Ландор; доста ће бити кад кажемо, да се оне нису прекраћивале ни једног минута, ни дању ни ноћу у току читаве две недеље, и за све то време Лондор није био без свести ни једног тренутка: сваки пут кад би обамр'о одмах су га повраћали помоћу истог тајансвеног лека. Овде се нехотице намеће питање, зашто Ландора одједном нису казнили? Ваља нам нагшменути, да оби--> чајно право Тибечана не дозвољава вршење смртне казне, 5 1 него полагано припремање смрти. Ландор је знао за тај обичај и зато, видећи се у невољи, он се одлучи на последње средство и објави служитељима да је он мађионичар. Тибечани му испрва нису веровали, али кад је он пред њиховим очима замочио сунђер у воду, и сунђер се почео ширити, сујеверни Тибечани скинули му л окове и одвели га лами на испит. Случајно се догодило, | да је Ландор имао средњи нрст на'левој руци већи но обично, а то је по веровању Тибечана, управо најјачи и м сигуран знак мађионичара. И онда су почели Ландору залечивати ране, и после месец дана одвели га стражарно ; на границу Тибета. Све ово мучно иутовање трајало је 6 месеци. У стра. . ним листовима, одакле смо узели ово описивање, налази се и слика Ландорова до и после путовања. На првој слици то је млад човек, пун здравља, пун снаге, а на другој
једва се види, нос.... цело тело пуно секотина. Тако су измениле човека тибетска мучења за некаквих шест месеца. Па ипак експедиција Ландорова није остала без научних резултата. Њему је пошло за руком да много што шта сними, скицира, нацрта неколико географских карата, Своја испитивања Ландор је, по повратку у отаџбину, систематизирао, и ових дана издао у засебној књизи под насловом: »По забрањеним путовима."
Чг
Све за недељу дана. — Разговарају два суседа, док ће рећи један: — Јесте се ви женили, комшија? — Јесам — одговори овај други. — Али ја сам ти и радости и жалости брачне врло брзо преко главе претурио. У суботу испросим девојку, у недељу нас огласе у цркви, у понедељник је прстенујем, у уторник се венчамо, у среду ми се роди син, у четвртак умре жена а у петак умре и дете. И тако ме та једна недеља толико засити да више никад нисам ни помишљао на женидбу. * Моли за извињење. — Један капетан обилази срез у који је тек дошао. У једној општини дочекају га сељаци с кметом на челу. Како је био дан кишовит то кмет брижно приђе капетану, и. по обичају, поздрави га: — Добро дошао, господине! — Боље нашао. — Опрости, господине, што је — пала киша.
ЈМолимо наше скупљаче, и ирешплашнике, да нам до краја обе године пошаљу дугујућу преШп/гаШу, јер од нобе године никоте се ,,Збезда" ко дугује слаши неће. НАПОМЕМ АДШНИСТРАЦИЈЕ Важно за трговце. За нову годину штампаћемо »Звезду« у 8000 примерака. Ко од г. г. трговаца пошаље оглас, који ћемо рачунати по обичној цени, молимо га у исто време да нам пошаље и списак својих муштерија, овде и унутрашности, како би им могли лист бесплатно послати.
Садржај: „Христос се роди!" (песма) — „Рођење Христово" — „На божић" (песма) — „Стари самац" — „Тимур" (песма) — г Песник" — „Гастрономија" — „Цлаудијина заклетва" — Књигокрадци" — „Паци татицу, Паци!" — „Божић у Енглеској" — Из старих књига" — „Књижевност" — „Занимљиве ситнице" — „Напомена администрације".
Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.