Zvezda

Број 39

3 В Е

3 Д А

Стр. 313

рило му је пут к спасењу... Таква погрешка у одсудном тренутку! Је ла то могућно? И Том Пени поче испитивати ствар мало изближе. Погрешка није била баш тако поуздана. Могло се у њој скривати какво страховито лукавство. Шта да мисли? Како да сматра то? Било је свега двоје: притворство или погрешка, а он је морао проћи кроз та отворена врата. Ако је погрешка онда је Џонатан Пим свршио; ако је притворство — Том Пени је до ноге потучен_ И тога дана, састављајући свој телеграм, Том Пени осети да је сав свој новац проиграо. Један час позније, отворивши депешу својега противника, Џонатану Пиму заигра на уснама тријумфални осмех. — Госпадо, рече он својим колегама из ЕШктрцкклуба, сутра у дванаест часова енглески ће борац извршити пресуду над самим собом. И он посла своју депешу, док је громогларно ура! потресало прозоре Електрик- клуба. Сутра дан, у ЈТондону чланови Ексцентрик- клуба, забринути што не виде свога колегу ТомаПениа у уобичајени час, послаше његовој кући изасланство. Изасланици се вратише пренеражени: нашли су Тбма Пениа где лежи на иоду у својој одаји за рад. Ударила га је капља, а у руци мујејош стајала депеша из Њу-Јорка, која га је осудила. III Већ два часа како у великој дворани Електрикклуба седи за својим шахом Џонатан Пим, очекујући телеграм од својега противника. Шта ће да знач;! то ћутан.е?... Да ппје главнп Том Пени при последњем, одсудном мицању уступио с бојнога поља и, пре но што је потписао свој губитак круне, не хтео да пошаље одговор, који би требао да потврди његову немоћ? Нри самој тој помисли Џонатан Пим набра обрве. Тај му је одговор био јако потребан, јер је једини он могао довршити партију... Без њега б'л партија остала недовршеном и, ма како да је поуздан да је победа ње'гова, тај би му одговор оскудевао за ону славу и част, коју му је једино последње мицање Тома Пениа могло дати!... Он би био очаран тим крунисањем своје каријере и називом: „једини светски шахист"; као прави Јенки и истинити шахист, он би дао за то десет година својега живота. Зар тај завидни, славни, узвишени назив да му се тако олако измакне издајом нелојалнога противника?... И чупкајући нервозно своју густу, риђу браду Џонатан Пим осети да је од гнева побледио. У тај пар улети један служитељ, носећи на служавнику неку увијену хартију. — Једна депеша за господина Џонатана Пимсц рече он. — Дајте, викну шахист и пружи руку. Он дохвати телеграм, отвори га и гласно прочита ове четири речи: „Ваш противник је мртав."

"Хартија му испаде из руке и паде на простирку, са које је један од чланова подиже, да би се уверио о њеној садржини. — То није све, рече он, од вас траже и одговор. — Ево га, рече Џонатан Пим. И узевши хартију и, испод реда : „Ваш противник је мртав" написа ове две речи: „И ја." За тим, извукавши револвер из џепа, он пројури себи тане кроз главу. ђелимир Ј. Ј>ајић.

Песма „Покајник", од чувеног немачког песника Августа фон Платена, коју у данашњем броју доносимо, односи се на цара Карла Петог. Он је био цар немачки, али у исто време и господар Шпаније, Нидерланда, Неапол>а, Сицилије, свију новооткривених покрајинау обема Америкама и т. д. Био је један од најсилнијих владалаца свију времена, али не и од најбољих. На две године пред смрт одрече се престола, на који се више није ни враћао, и .ступи у манастир св. Јуста у Естремадури у Шпанији, где је и умро.

Споменак, књига за децу. Кита друга. Прибрали: Л. Лазаревић и Д. Ј. Соколовик. Београд; Штампа Павловића и Стојановића, 1898. Цена 0.50 дин. Стр. 8о мала 8°. У целом се свету иде за тим да се писменост што више рашири по народу, да се деци што већма омили читање. У последње време и код нас рад на дечјој књижевности постао је интезивнији. Чак и стара гарда ступа у акцију; само канда се овде може применити закон паралелизма. Иначе, то је свакако напредак. Поред дечјих листова јављају се и књижице, којима је циљ да омиле ђацима лепом забаром и поуком читање, да попуне знање које стичу у школи, раширивши дечји умни хоризонат, богатећи га новим мислима и идејама. Али, и ако се мисли, то није све; оне имају, или бар треба да имају већу, племенитију задаћу. 'Ге књижице морају бити васпитно средство за хармонично развијање маште, ума и осећаја; морају машту развијати, осећаје оплемењавати, побуђивајући и гајећи естетичне и посредно, како вели Јум, или још тачније Платон, спремати земљиште за етичие, за осећај љубави и симпатије; морају чистити и гладити укус. ИШе <1и1а. И ту свуда мора бити што мање речи, речи, а што више срца. Стара она латинска злата вр-еди: 5ј ујз е1с., јер се овде утиче емопионалном страном, пошто код деце главну улогу играју осећаји, и тек преко њих у конкретних представа, тако рећи чулних појава (толика мора бити пишчева моћ предочавања, пластичности, живота) долазе деца до до идеја. Само да се разумемо. Дубоки осећаји и мисли „тако зване непосредне инспирације, интуиције" нису