Zvezda

Отг. 162

3 В Е 3 Д А

Број 19

Носи сома, штуку и кечигу (ох ох, деликатес!) А обала дивљач свакојаку Дивокозу, вука и медведа: Срва скаче од јеле до јеле Чека само ловца и тетиву Да је бијеш, да се њоме раниш. А са кожом од дивије звери Нагост тела срамеж,шво скриваш. Чујете ли? Као први људи истерани из раја, —■ Бојке — примећавају већ своју голотињу и покривају је ! Све старо напушта, свега се досадањег одриче, на све се негдашње илази и пљује: Шта Ке ми стара Бојка Матора седа девојка. . . Па кад за своју отаџбину неће да зна, не требају му више ни њени заштитници: Не бојим се Бога ни једнога! Нова земља, богови су нови! И одмах руши и породицу и сваки досадањи аукторитет: Стари наши већ овде не суде! Алн га је и снашла казна страшна. Први ударац пиЈука навлачи обесноме овакву клетву на главу: Рђо једна, уљо и неерећо! Сто пут гори од ђубрета ова, Ко.је ријеш на пакост богова. Десна ти се Бог д'о осушила! Онемио језиком поганим! У најгрђим мукама издан'о Презрен, проклет к'о куче смрдљиво, Ш то у амбиз орловима сурим Са вилама котрљају људи! Што му рекли, оно му се стекло, а ми смо потомци од таквих синова, јер, као што се касније види, јунаци иду да изгину; а ови проклет ници из боја бегају и остају да даљи пород израђају и — Српство расплођују. Пошто је Љубиша срећно смрвио Аваре, на курбан новом огњишту иоложио је главу брата рођенога окупану у крви. Жеђ за влашћу отрова душу главарима и свештеницима те онн отроваше Љубишу, који се срупш поред убијеног брата, а око њих леже народ као леса. Учини се страшна погибија, направи се грдна костурница' Ништа од љубави не почини више зла! „Јаох, срце вечита морнјо !" И на тако брацком крвљу наквашеној земљи Срби направише своје нрво огњипгге! Мора се признати да је добро темељ цементиран! И зар је сад чудно што потомци на огњишту овом оволике грехе испаштају? Зар се могао бољи плод од овог крвавог семена очекивати, него раздор, омраза, срамота, грабеж, разбојништво и ропство? Зар се са оваквог разбојништа може други мирис к небу пети, него загушљиви смрад од прСадржај: Песма о свечаиости Нероноеој и . •■- Жртеа љу чииовпика и , — „Сриечц) пародпо благо и (наетавак). — „Позорџшиа хр Вллоник: Ст. М. 'кс,ипклпгп. Парна Радш

љаве крви, што дражи и шири ноздре те на још већу стрв навлачи, Велики су греси наши, а све се више у њих топимо. Овако се више трпет не може, а из ове Бојке никуд немамо, јер они наши стари су бар понели собом лук и тетиву, огрнути сировим кожама, а ми би морали кретати и без коже, јер да смо их и девет имали — до сада би нам их одрали ! Је-ли могуће да нико није овај дубоки значај видео у овој лепој Тзуриној драми? Па закојеје јаде и кога ради је тај човек писао ове ствари?! Да ли у Србији има још кога који се у књизи разуме сем ђака и ироФесора књижевности, који свуд вечито траже само некакве „заплете" и „расплете"? Мора се признатн да је комад веома много од своје дражи изгубио због свога посве лошег прнказа. Ја већ више не умем да говорим нашим глумцима! Зар они не примећују да ни они ни публика не могу разумети значај Ђуриних стихова, нитп им оценити лепоту, кад их они онако изговарају? Ама нема глумца без дикције! Морате се научити да преломите језик и да говорите сгихове, јер без тога вам не вреди никаква игра нити пренемагање. Ако не умете стихове лено изговарати. нисте глумци него сте пајаци. Не мрдајте ни ногама ни рукама, само говорите, али оно што изговорите нека добије онај смисао, што га има у књизи. Нико. ама нико, није био добар. Немају појма шта је овај комад, него га играју као какву мо дерну драму, са уздасима и превијањем. Пошто су вам сви други познаги већ, хоћу да вам кажем само: да је овог вечера изашла пред публику са јаком и тешком улогом Босиљке. г ђица Петко вићева. Она је доста лепа и врло п|.нјатна. То је све што се о њој за сад може рећи. Јер ни о гласу њеном не знам шта да мислим пошто и сувише шишти. Чини ми се да у игри хоће да подражава г-ђици Нигриновој. Боже мој, Боже! Шта још све не може пасти живом човеку на памет! Г. Милутиновић, ко.ји је говорио као и сви остали, отпевао је доста мило ону песмицу. Режија није имала никаквог смисла, и мислим да би требао на то да и драматург обрати пажњу — ако би било од тог какве вајде. КреоПИор.

О Г Л А С

У својој кући на Теразијама издај ^А од Ђурђев дана два дућана. За ногодбу обратити се Ог Б. М. БанковиЋу 1, 1 —3 Краља Милана ул. Бр. 89.

:■ви и (иаетавак). — „Где иомораиџе зру" (иаетавак). — „Смрт једнога >оника и сална ШтлмпАРИЈА Урвд.: Ј."М. Вкселиновиђ

/