Zvezda

Врој '21

3 В Е 3 Д А

Стр. 16$

— А шта је? Зар се овде не једу такве ствари? — Молим вас.. иримети Коњурину ГлаФира Семјоновна, мислите што хоћете, али немојте го вором својим да кварите другима апетит! — Та, овде се и не једу крокодили, нити их има у Италији; можете бити са свим спокојни односно тога, рече уметник Перехватов — Зечева, такође, нема овде То је северно јело. -— Ама што се разабираш? Једи само, вели Коњурину Николај Ивановић. — А кад дођеш у Петроград и онако мораш уста освештати због етранога јестива — Ја не знам. госиодо, зашто ви тражите таква јела? рече ГлаФира Семјоновна. — Па, да се поталијанимо' У самој ствари јело је лепо зготовљено и укусно; боље закуске за коњак не ^оже се ни пожелити. Е де'те госнодо, још по једну чашу коњака... настави Ни колај Ивановић Испразни се боца коњака, што се донесе на сто и компанија се расположи. Три боце шампања Асти пружи им још више расположења. — Госиодо! одавде хајдмо одмах у позориште Сан Карло!.. предлаже уметник Перехватов. Ево га преко пута од нас. Ваља само нијацу прећи. А ружно је бити у Неапољу, а не посетити знаменито позориште Сан-Карло. Ово се сматра за највеће позориште у целом свету. — А каква ли је тамо престава? запита Грабљин. — Опера, опера. . 0 глупости' Млади певачи и певачице из свега света, кад дођу у Италију, сматрају за особиту срећу да се прикажу у позоришту Сан Карло. Ту им се ствара каријера. — Па шта је онда? Ми ћемо преко те пијаце дотетурати у позориште. Оперу је увек сријатно слушати, одговара Николај Ивановић. — Море, каква опера! И то нам треба! рече Грабљин и најежи се. — После коњака и Асти шта ће нам опера? Не би ли боље било да обиђемо овдашње капернауме ? У три каФе -шантана ми емо већ били, а говоре, да има и четврти овде. Може бити да ће се у том четвртом вертепу наћи што и за нас, кад у она три није било нипхта. Чудно је ђубре овде према париским лепотицама' ГлаФира Семјоновна плану. — Григорије Аверјанићу, — строго рече сна Грабљину — ви заборављате да сте у друштву породичних људи овде! Овај се забезекну и удари се шаком по уетима. — Пардон, мадам! Молим, извините. Смео сам с ума да сте ви права дама. Верујте ми, од како сам из Петрограда, нисам видео праве даме, па сам се одвикао. Три недеље по иностранству лутам, а ви сте прва, удата дама... Још једном: пардон! И да би пред вама загладио своју погрешку, нристајем да идем и у позориште Сан Карло,

пристајем да слушам сваку оперу, па ма она била и погребна, — Па разуме се, хајдмо у позориште Сан Карло, прихвати Перехватов. — Знате ли. срамота је бити у Неапољу, а не чути оперу у СанКарлу. Да елушамо оперу, па раније кући на спавање, како бисмо сутра раније устали да идемо у Помпеју и да разгледамо старине. — Ти, мазало, умукни! Запуши своја уста! Ја не идем у позориште тебе ради, него ради даме, ради ГлаФире Семјоновне, упаде му у реч Грабљин. — Је ли по вољи, мадам? — Дабогме! одговори ГлаФира. — Платн, Никола Ивановићу, па да идемо! — Ружу за моју погрешку! Еј, цветарице! Еј, ти оштроока! Овамо! викао је Грабљин. И кад ова дође, он купи букетић ружа и поднесе га ГлаФири Семјоновној. На пет минута затим, рачун у ресторану би исплаћен и компанија се упути преко пијаце у позориште. Гомила свакојаких продаваца пратила је ове Русе од ресторана и трнала им у руке цвеће, вазе статуице, албуме Неапоља, корале, стварчице од мозаика, ФОтограФије певача и певачица, књижицу опера итд. — Одлази! викао је Коњурин, бранећи се од продаваца, али ови не одмицаше, него трчаше за њима и хвалише своје еспапе. У позоришту се давала тог вечера некаква опера у два чина и мали балет. Позориште СанКарло изненадило је све ове људе својом величином. — Видите ли ви, море, ово чудо! виче Николај Ивановић. — Та овде, у ову салу. стао би сав наш Маријански театор и то с кровом! Ово је право чудо' Такође наши су нутници били изненађени јевтиноћом места у позоришту. Улазнице по четири Франка, што их за се узеше, беху за шести ред столица у партеру^. — 0, творче! како је ово јевтино! А у нас, у Петрограду, како бездушно деру! говорио је Коњурин. — Ми овде седимо у партеру, у шестом реду, за рубљу и шест гривеника, кад рачунамо на наш новац, а тамо платиш три рубље за последњн ред у Маријанском театру, и још мораш обијати прагове позоришне касе, и клањати касирци, да до билете дођеш. Изненадили су их и они, необично кратки антракти. Завеса се спуштала, и најдаље за пет минута опет подизала. Балет удешен у шест слика и декорације се мењале моментално, по звону. И та брзина у промени декорација и одела у глумаца беше необична, чудна. У 10 часова у вече позориште већ беше свршено. — Слушајте, мадам. У иностранству ни мало није зазорно, да удате даме иду у каФе -шантане, верујте ми! говорио је Грабљин ГлаФири Семјоновној на изласку из позоришта. — Зато, хајдемо сви, овако скупа у каФе шантански капернаум.