Zvezda

Стр. 200

Број 25

ште и има; ои је узео овај свакодневни тип „поштена" човека, и зато га је баш и изабрао пз сталежа где владају најпростији појмови о части и поштењу, тј. где се сујета сматра 1гао част а неодговорност као поштење. Карло, дакле, није учинио ни једно ни друго ни треће, што је требао учинити — и што се обично на позорници ) ади, но је поступио онако како то бива у обичном животу, тј. решио је овај тежак задатак на најглуп љи начин. Он нападие да бије жену, која га је искрено волела, и крене да покраде банку, која га је хранила. Зашто? Зато што је то обичан човек, коме је важније шта ће слушкиње о њему говорити, но шта ће његова жена и он сам претрпети; зато што је он продукт данашњега, на лажној основи посгављенога друштва, у коме је све лаж, таштина и изигравање, па и он, чим видп да ће изгубити ону улогу, на коју се навикао и која му годи, одмах не уме ни да живи; зато што данашњи људи нису научили да живе ради себе, да живе по својој савести, но да живе по туђим расписима. Зато је и Карло почео трошити банчине новце, да би сачувао свој „ранг", а да би спасао своју таштину, упропастио је и своју част и своју срећу. Да ли је вама такав човек симпатичан? Да ли ви можете таквог човека жалити ? Ја не; али ако не могу жалити појединца, ја жалим цео ^епив, цео ред људи, који су овако наиуштени и овако сиромашни моралом. У трећем чину Карло покупи и оно пара што је остало и стругне на Исток — као највулгарнији банкар варалица, али је он у трећем чину већ са свим престао бити лнтересантним и постао обичан субјект истражног судије. Ето то је што сам вам знао, овако на брзу руку, рећи о тој интересантној драми. Ровети је хтео доказати: да људи са овако слабим моралним васпитањем не могу да издрже ни најмању борбу и да морају пропадати. Треба дакле, људе васпитавати да буду јаки моралом Средина из ко.је је комад црпљен, могла је довољно обележити г. Гавриловићу карактер Кар лов. Карло није никакав херој, никакав драмски јунак, па се зато не сме ни приказивати као Отело или Арман Дивал. Тоје један најобичнији чиновничић, као што их Гавриловић сваки дан срета по Београду, само мало жустрији што се објашњава талијанским нореклом. Зато га је Га вриловић тако требао и играти. Излишни су ту велики гестови и трагични крикови. Кад би се Карло толико борио, као што нам Гавриловић приказује, не би он ни смотао туђе паре. Сваки се жнви чудио г-ђици Нигриновој на оноликом јецању. Изгледала је врло лепо, али је са свим промашила играњем. Многи су ме терали да јој то кажем, штоја и чиним, ма да ми је то ненријатно, јер она држи даја ово по својој урођеној пакости говорим. Један ми је господин тог Садржај: „ Сонет" (аесма). — , } 3а столом". — ,, У ноКи" „Иозоришна хроника" . — ,,Из заиисака Народске Академије". вдасник : Ст. М. Вксишновиђ. — Плрна Радиј

вечера рекао текстуално ово: „говори, брате, да не плаче оволико! Одби се свет због ње те с породицама не долази више у Позориште". А зар сам ја мало говорио ? Чича Илија и Тодоровић били су врло добри. Огишао сам да видим „Милоша Обреновића", али чим уђох, и угледах некакве атласне Фотеље размештене по Милошевој одаји у Врусници ја утекох из овог храма Талијиног! 1813 год. Бе сни Куршид бесни по Србији, не остаде но земљи ништа сем згаришта, а по Брусници — атласки Фотељи!! Да су онда, мој лепи господине, Срби имали такве Фотеље, не би се ни бунили него би живели као Ви данас, а оџа би још гугутао сврх оне стублине, к'а јејина сврх труле буквине. Ј1ено је кад човек види „Лувр" и „Бритиш Музеум", особито ако што год разуме, али кад је реч о Милошу Обреновићу онда ваља бар отићи и до Топчидера па видети какав је „мебл" окружавао тог исгог човека после 47 година, кад је као „Књаз Србски" умирао, па према томе исценирати комад. Добро би било, кад би г драматург пот пустио опет кога да нам објасни само, онако, што више поучним стилом, како је он, пун пожртвовања, напустио „бољу каријеру", и дошао у Позориште „с пуно љубави и разумевања" само да би могао овако лепо декорисати Милошеву собу, и како то није ни мало лепо од нас што смо до шли, да чак и ово приметимо. Нека иде г. драматург у какву хоће каријеру, само нек не ради оно што не разуме. А „будите пре и дунђерин, само ако за то имате дара". (8оуег рМко^ та^оп, 81 с'ев1; Уо1;ге *а1еп1; — Во11еаи). Чудо ми је, кад већ г. г драматург није умео наместити Милошеву одају, како да то не учини г. унравник! Он је бар тамо негде око Бруснице рођен — или ће то бити мало поовамо..... 8ресШо1\ шжтИЗ ЗА1ШСШ. „НАРОДСКЕ тДЕИШЕ" „8РЕСТАТОК"-У Што се педаш, што се свађаш ? Са Управом што се бочиш ? Зар у ложу драматурга Ти помишљаш да ускочиш 9 Прими сажаљење На вељој ти тузи: Ту се сада не ускаче, Него се — доиузи. ПОГРЕШНО МНЕЊЕ Огласише критичари брзи Да наш Чива на све сукње мрзи. Ал' ми опет сви од реда знамо Да он мрзи — критичарке само. (иесма). — „Где иомоџанџе зру., (наставак). — „ Чича Монжиле—

сална Штампарија — Уред.: Ј. М. Веселиновиђ