Zvezda

Стр. 224 ■ 3 В Е Ибзен јс морао и скројити своју Нору веома чедном, добром и наивном, као птицу (које поре1 ? ење врло често и употребљава за Нору), а сем тога, иустити је да одрасте у таквој окодини, која је могла тако деликатну душу очувати неповре 1)сну, и још је дати на васпитање њеном оцу, неком чудњаку добричини — који је те њене добре и наивне стране само јоги више развио. Тиме нас је спремио, да се ни мало не зачудимо кад видимо у каквој обмани живи Нора, и каква се револуција у њој догађа услед разочарања Студија, штоје могуће интересантнија и мени је веома жао што немам простора да о њој опширније проговорим. Само је комад при евем том тежак и развучен, па кад се још такав комад не игра као што треба, он постаје смртоносан. Гавриловић није био ни мало Хелмер по улози, јер му се не допада да изгледа несимиатичан , него увек игра онако, како ће колико толико сачувати симнатије публике — а то му их баш одузима. Онде где је Хелмер просто одвратан, због полтронства и ситничарства његовог, због гадне свакодневности, ту Гавриловић изиграва некаквог џентлмена, кога је иезаслужена несрећа снашла, и он се бори вели кодушани храбар, са злом судбом од које је слабији. Г. Руцовић је пропустио једну лепу прИлику. Он неће наћи у репертоару за себе подеснију улогу али је није обрадио. Мећутим јеВг. Ранк и ако савршено излишно, ипак дивно лице. Г Руцовић га је требао играти са много више меланхолије и резигнације. Бг. Ранк се не жали ни нашто, он само (.сажаљева случај", и посматра самог себе — пацијента — хладним оком лекара, који се не кида много, кад му се боник прегне н отегне. Ви знате да постоји једна велика и у позоришном свету врло чувена породица, која је до данас дала српским позориштима преко 10 чла нова, од којих су неколико, — као Ружић, Коларовић, Коларовићка — чак и славни, а чији је најмлађи изданак наша гошћа г-ђа Марковићка. Г-ђа је Милка данас у најбољим годинама. Не смем да вам кажем у којим, али тек знајте, да је у најбољим. И како је она овде коД нас дебити рала, ево где је, након 14година, повукло срце да се опет јави на београдској позорници. То је лепо. Г-ђа Марковићкаје за ових 14 година далеко отишла; она је направила много већи уснех но што сам ја очекивао, и као што је могла и сама приметити, публика није остала према томе хладна. Она се веома донала — великој већини публике. Али она и има врло много особина, што јој мо рају заслужити допадање. Госпођа има врло леп стас, врло пријатно лице, мек и пријатан орган у обичном тону; сем тога је врло грацијозна, об лачи се врло укусно и веома је окретна на позорници — као право глумачко дете, којс је постало глумица од заната Она је обе улоге и Сузану и Нору савесно н брижљиво обрадила. Код ње нема ничег имироСадржај: „ Гробови а (аесма). — „Идеалцста" (иаставак). „О.иашка". — „Позоришна хроника а (свршетак).

3 Д А Бгој 28

визираног, — на шта су нас толпко наши глумци навикли, — и сваки гост јој је студиран и мотиви сан. Зато и изгледа њена игра једна лепа округла целина. Овако како је она играла. дакле, публици се допало и она може бити задоволша успехом, као и ми њеном посетом. То је неспорно и то је, држим, врло много за једну баш и претенцијозну глумицу. Сад, бих ја покрај свију обзира, које имам и према дами и према гошћи, имао да учиним две примедбе. 1). По моме мишљењу Сузана није наивна девојчица у смислу мазе, ма да се то може узети из оног што говори, него је са свим природно и слободно одрасло девојче. Оиа је сироче без оца и мајке, те је према томе није имао ко мазити. Међутим, изгледа ми каодаје њу г-ђа Марковићка играла као малу мазу. Неки се не брани од тога — мој је упечатак био такав, а упечатак не може бити лажан. Сузана је врло опора и врло мало побуђује симпатије; ваља бити једна одлична и отмена природа, пуна такга и разумевања као што је војвоткиња, па познати праву вредност Сузанину и открити бисер у тој, маио рапавој, шкољци. И зато што она нијс маза, но слободна девојчица врло чедиа н искрена, она је и много бујнија, много страснија она је управо јако сграсна. Сузана има веома много темперамента и то баш чини те она толико одскаче у тој млита вој и љигавој гомили „Досадног Света". 2). После револуције који се код Норе деси услед кукавичлука њеног мужа, она (по моме мишљењу) постаје савршено индиФерентна према мужу. Чули сте, како она често наглашава да јој је он иостао т-уђ, да не може остати да преноћи под једним кровом с туђим човеком? Из тога изилази: да она више нема за чим да жали, нити на што да се гневи, и према томеје цела игра, г-ђе Марковићке, од тог момента,ја не могу да кажем рђава, али нетачна. У Нори нема два уасаоложењи само: прво, љубав и симпатија, па после, антипатија У Нори су две женс: једна је супруга Хел мерова, која познаЈе и воли Хелмера, а друга је жена туђинка, која не познаје ни себе још, па не познаје ни тог човека, који је пред њом Она није с њим интимна те према томе не може му се ни тужити, нити се на њ љутити. То су моје примедбе, али морам додати одмах, да су оне чисто субјективне; ако ихјош ко дели са мном у публици — ми ипак остајемо у веома малом броју. Велика већина остаје потпуно задовољна и с овим што је добила - а то није мало. У осталом то никако не значи да и ми нисмо за доволши. Још како смо задовољни и захвални г-ђи Марковићки, и желели би да нас се још који иут сети Што се чешће будемо виђали, боље ћемо се познавати и правилније ћемо се умети ценити. 8рес1а1ог. — г Печитана књига и (аесма), — „Где иоморанџе зру а (наставак). —

Влаоник : Ст. М. Ввселиновиђ,

Парна Радикална Штампарија