Zvezda

БРОЈ 32

БЕОГРАД, УТОРАК 16 МАРТА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И уторпиком, четвртком и недељом ц в н а ЗА 1 МЕСЕД 1 ДИНАГ или 1 круиа -одоПрегилату иримају све иоште у Србији и ипостранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ПгЕТПЛДТУ ТРЕБА СЛАТИ : Стеви М. ВсеелиновиКу ароф. Богословије ненлаћена писма НЕ ДР0МАЈУ ОЕ Рукописи не враЋају се. УРБДИИШТВО ОЕ ИАЛАЗИ: Кнежев Споменик бр. !).

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

У редник: сЈан/Ио ЛЛ. сВасалипсбиЈа

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

СУМОРАН ДАН Даи оуморан, магла скрила Брда висока, И тишина обавила Иоља широка. Једиолико звонце бруји, Мукло, нејасно, И поточић тихо струји Сетно, жалосно . . . Мислим: Боже, што ми даде Жеље ватрене, И толике лепе наде, Снове шарене! .. . Мрак се хвата; звонце бруји Мукло, нејасно, И поточић тихо струји Сетно, жалосно ... Нашто мучан живот туди, Где је уздисај ? Ах, што благи Бог досуди Трпи, не јацај! 1899 г. Соко.1>апл11.

ШВАБИЦА ЦРТИЦА СВЕТ. ЋОРОВИК

(НАОТАВАК) III. Сјутра дан, на моје велико изненађење, (да богме и на радосг), Швабица је дошла у нашу магазу, да нешто пазарује. Васо је, додуше пошао да је иослужи но ја сам тако хитно скочио II уплео се међу њих, да у мало што се нијесам издао. Хитно, као видра, окретао сам се и по-

служивао, а кад је требало да плаћа и када сиустивши новце у моју руку. њезини се прсти дотакоше мојих прстију, у мало што нисам цикнуо од радости. Био сам вас поцрвенио и збунио се, што је она свакако морала примјетити, јер се некако враголасто осмјехну и — оде. Боже мој како ли диваи бијаше тај осмјех! Ја сам у животу видио много жена како се смију, али баш за то многе ми у смијеху бијаху одвратне, док је осмјех њезину лицу нридавао неки особити чар. — Све ми се чини, да сам заљубљен, — промрмљах у себи • но одмах се и престраших од тих сопствених ријечи ... — Зар ја да се у швабицу заљубим ? . . Нипошто! ... Ја бих само да у познанству с њоме прекратим вријеме .. . Но узалуд сам све то говорио, кад ме је само срце угонило у лаж. Од малопрашњег узбуђења оно је једнако тукло, а мисли, поред свега тога што сам хтио да их одвратим на другу страну, летиле су само њој *.. — Згодна ова швабица, — рекох Васи, ко лико само да отпочнем разговор. Он ме зачуђено погмеда и слегну раменима. — Ја не видим никаке лепоте на њој ... — А очи ? — К'о и у других. — А лице ? — Обично. Ја ушутих . .. Чудио сам се, да Васо може бити толико слијеп код очију, те да не види разлике између ње и других жена . .. Или то он говори само ради тога што је ожењен, па му се чини да нема нико љепши од његове Љубице ? Доиста није ништа друго него то, јер иначе не би могао бити тако неправедан према њој . .. Тога дана нијесам хтио ни ријечи више да проговорим о њој, јер ми не би било пријатно, кад би је он с нова почео кудити, па бих, можебити, што год дуцнуо, те се и нехотице одао. IV. Други дан у магази нити је било оца, нити Васе. Један је отишао у винограде, други у чар