Zvezda

БРОЈ (55

БЕОГРАД, УТОРАК 23 МАРТА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и уторпиком } четвртком и педељом ЦЕНА за 1 месец 1 динаг или 1 круна Преталату иримају свв иоште у Србији и ипостранству

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату треба слати: Стеви М. ВеселиновиИу' ироф. Богосљовије -еоаНЕПЛАЂЕНА ПИСМА не примају ое —Ф20—' Рукописи не враЋају се. уредништво се иалази: Киежев Споменик бр. 9.

број 1о пр . дин. У ридник : сЈан$о ЈШ. оВас&липо$п~$

Сжрт Катићева. И данас, када је Србија нрепуна гробовима овај нам гроб тегако паде! Катић није био књижевник, те га по томе „Звезда" нема рашта помињати, ади је Катић био неи1то више, Катић је био карактер српски, и зато га „Звезда" српски лист, мора ожалити. Свакодневна борба гута, свакодневне људе, ко издре и надживи, — то је избраник; свакодневне потребе потчине обичне људе, ко се њих лиши то је избраник; свакодневне муке оборе слабе људе, ко се усправи — то је избраник; свакодневне пролазне почасти и блага искваре лакоме греху подложне људе, ко издржн искушец>е то је избраник! Катић се борио и није се ни кад уморио; Катић се није повио пред потребама; Катић није био грамзив ни за влашћу ни за богаством; Катић није жудио нп за каквим тренутним задовољствима Катић је био човек од убеђења и имао је свој идеал! Пролије се море мастила, скрши се хрпа пера, истроши се гомила књижевника — док се створи земљиште и атмосФера за једног великог иисца. Тај писац постаје један део канитала националног. Изгину масе људи, изопаче се многа начела, изроде се и изумру силне теорије и страдају читави легијони политичара — док се не натопи и не накваси отаџбина из које никнеједан велики државник. Тај државник постаје један део капитала националног! Зазвекећу безбројни ланци, затегну се силне пранге, препуне се премноге хапсане, осрамоте се грдни људи, — док се ие иојави један човек, који све то поднесе, издржи и истраје, који у борби не иодлегне, за кога рђа не прионе, који

бр-ој 10 пр . дпн.

спасе част народу, који се покаже карактер. Тај је карактер један део капитала националног! За пуних тридесет година уставне борбе у Србији, сељак је иосртао и подлегао ; био је заведен ласком и посрамљен ; биоје изигран и изношен на поћек; његове су му (^лабости слабости смртних људи - угшсиване у самртни грех, а од његових жеља, тежња и идеала нрављене су карикатуре. Али, ако се он и ^морао искварити у овој наглој трансФормацији политичкој и економној, што је наступила за рва последња трн деценија ; ако је и морао много што шта изгубити у том, тако рећи, мирним путем изведеном, преврату, ипак је сељак победио, јер ниЈ;^'; угинуо, јер се најзад израдио, и мало по мало' иочео се прилагођавати новом сгању и новим иотребама. Стари српски сељак ингчезао је, али је већ успео да себе замени новим типом, оспособљеним за нове, теже борбе. И тај нови тип српског сељака, који није ни мало гори, ако и није онако појетски и идилски као стари, био је оличен у -— Катићу. Катић је за ових 30 годвна уставног живота и борбе био представник сељака, носилац његових жеља и захтева, тумач његових бола. Катић је представљао сриског сељака домаИина, иолитичара, јавног радника и родољуба! И у тој дужности је Катић био сталан и непоколебљцв ; на ако је по кад-кад савладан силом морао и застати, он није никад, никад за ових. тридес^гр^ина иоиустио. Са свима манама и недостћцима, он је био неко и престављао је неког! Његовом смрћу изгубили смо један део нашег националног капитала. Од српске земље одронила се једна груда и ишчезла у вечности ! Катић је умро! Србин сељак је изгубио. Србин — сељак, и сваки онај који српског сељака л>уби и милује, зажалиће га и — ожалиће га! Лака му српска земља и — благо њему! (■фсеШог.