Zvezda

С тр . 278 3 В Е — Сад морамо болесницу да оставимо на миру, ])екох ја и на прстима изађосмо из собе. Слушкиња оста у 1Соби за сваки случај. А у гостинској соби већ је стајао самовар на столу и поред њега јамајка: наш посао без тога не може. Донеше чај и на њихов позив останем да ту преноћим. Куда бих сад ишао! Старица непрестано уздише. — Шта вам је? рекох јој, она ће оздравити, немојте се узнемиравати. Воље ће бити да се и сами мало одморите, већ је два часа. — Али, хоћете ли ви заповедити да ме про буде, ако што буде? — Хоћу, хоћу. Старица се удали и девојке такође одоше у своју собу; мени беше намештен кревет у гостинској соби. Најзад легнем и сам, али чудо одиста, никако да заспим. Моја ми болесница не излази из главе. Напослетку, не могах отрпети и устанем; помислих, идем до болесника да видим шта ради А њена спаваћа соба одмахје до гостинске. Устанем, дакле отворим лагано врата; срце ми бије да искочи. Чуварка спава. отворила уста па чак и рче, несрећа! а болесница окренула се лицем к мени и раширила руке. Приђох ближе. Она од једном отвори очи и заустави их на мени. — Ко је то? Ја се пренеразих. — Не бојте се, госпођице, ја сам доКтор; дошао сам да видим како вам је. — Ви сте доктор ? — Јест, доктор. Ваша је мајка послала у варош но мене; пустили смо вам крв; сад само будите мирни, а после два три дана, ако Вог да, ви ћете бити на ногама. — Ах, јест, јест, докторе, не дајте да умрем. . молим вас, молим. — Шта говориге то, Вог с вама' А, она је опет у ватри, мислим ја у себи. Опипам пулс: било бије да искочи. Болесница ме погледа и ухвати за руку. — Ја ћу вам рећи, зашто нећу да умрем, казаћу вам, казаћу.. сад смо сами; само ви немојте ником причати, јесге л чули, никоме. Нагох се са свим над њу; онапринесе усне уз моје ухо, а коса јој дира моје образе, при знајем, глава ми се стаде окретати. Она поче шапутати... Нисам ништа разумео... Ах, она је била у заносу. Шапће, шапће врло лагано и не руски; свршивши окрете се, урони главу у јастуке и прстом ми припрети ,. — Јесте л' чули, докторе, никоме... Једва је умирим, напојим је, пробудим чуварку и изиђем. Ту лекар опет жестоко повуче дим и за тре нутак прекиде. — Али, наставља он даље, другога дана противно мом очекивању болесници не би бол.е. Мислио

3 Д А В рој Зђ

сам, мислио и најзад решим се да останем, ако су ме и други болесници чекали. Ви знате да се то не сме занемаривати јер практика од тога страда Али, једно што се болесница налазила у правом очајању, а друго, право да вам кажем, нешто ме је силно к њој вукло. Уз то ми се допадала и цела породица. Нису били, истина, богати људи, али беху врло образовани... Отац њихов био је човек учен, писац; умро је, разуме се, у сиротињи, али је усиео да своју децу одлично васпита; оставио је такође и много књига. Да ли због тога што сам се својски трудио око болеснице, или из којих других узрока, тек, смем вам рећи, мене заволеше као правог укућанина. Међутим повратак беше немогућ; сва општења престадоше са евим; чак је и лекове било тешко из града добити. Болесници не би боље... Дан за даном, време пролази... и ето тако .. (лекар ућута). 1 Не знам ни сам како да вам кажем... (Он поново повуче дим хракну и испи остатак чаја.) Отворено да вам кажем, болесница моја... као да... но, као да ме је заволела, шта ли, или не, није да ме је заволела... а, у осталом, право... (лекар ућута и ноцрвене). — Не, настави он живо, како да ме заволи! Треба себи вредност знати. Она беше девојка обра зована, паметна, начитана, а ја сам са свим и латински заборавио. Ни својим изгледом (лекар погледа на себе смешећи се) не могу да се похвалим. Али Бог ме није ни будалу створио, нећу бело црним назвати а и разлике умем чинити Ја сам врло добро појмио, да Александра Андрејевна мојој болесници било је тако име није осећала љ} 7 бав нрема мени, већ неко пријатељско, тако рећи, расиоложење, уважење, шта ли. Ако се и она сама можда варала, ви ћете оценити њен положај... У осталом, додаде лекар, који је све те испрекидане речи изговорио брзо, не застајући, чини ми се, да сам се јако удалио. Ви ништа нећете разумети, с тога допустите да вам све по реду кажем. (свршиће ое)

МОДЕРНА ЖЕМА IV Р И Т И Ч ге А 0 Т У Д И Ј А ГпиНу Љу пато ^отап! „Слабоети, име ти је жена." Шексиир, Хажлег. /• 2. (наставак) Без најмањег устезања признајемо да су жене на нољу маште и осећања далеко изнад мушких Нема тако лепе слике, коју мушки себи стварају, а да је жена не би мргла куд и камо депгаом замислити. ову последњу реч на])очито