Zvezda

О тр . 282

Б гој 36

Вроји чича Митко наиолеоне и пакује за други месец. А у писму на пет-шест места напомиње: „кад ћеш свршити ?" „— За годину дана!" Одговара Ј1аза, Прође и та година. ЈЕаза не свргаи. Већ су почели да праве досетке по чаршији : „— Овршиће, кад сврши Митков Лаза!" рекли би за што год, што је у изгледу да се неће никад окончати.... Митко нема више од куд да шаље. Новн занат доноси рђав приход. А ту су и године. Не може више да потрчи, а ту треба потрчати. И престао је да шаље Лази изржање. Писао му је: да се врати и потражи „државну службу". И Лаза се опростио са свима познаницима и познаницама. Последње су биле у већини. Опро стио се и са газдарицом, обећавши јој : „да ће јој за последњи месец послати новац чим стигне кући". У журби „заборавио је", да се опрости са шнајдером и књижаром. Навукао је путничко одело, сео у воз и дошао у Београд. У Бечу је узео „Фрај -карту" из нашег конзулата. А и зашто су на страни наши конзулати, већ да дају „Фрај -карте". Из Београда се јавио оцу. Није хтео да долази кући, јер „чека службу". То је обрадовало Митка. Стане тако на пијаци, па се смешка. А смегака се, што већ уображава Лазу, као секретара. . . Људи прођу, па шапну : „Шенуо је, сиромах!" А у ствари он још није шенуо. Он зна да Лаза „чека државску службу", а ко чека, тај и дочека. Чим уђе у каФану, викне још са уласка келнеру: „— Спиро I" „— Изволте.. ." „Јесу ли дошле новине ?" «Јесу". „Дај званичне!" И седне па чита указе. Нигде Лазиног имена. Ваљда ће сутра ? И сутра опет тако.. . УШ У Београду, Лаза се држао „каваљерски". Продао је два пара одела, да има „џепарац Ишао је у боље каФане и „Фарбао" колеге. Причао им је : како су се многе странкиње у њега заљубљивале, а он им баш није давао повода. Две су хтеле и да се убију, али их он одвратио, од те «глупе намере" Једна је чак и скочила у воду, па се угрувала, јер је било плитко. И још пуно таквах прича причао је Лаза друштву. А колеге су, за то време, изручиле по читав сланик соли

пред Лазом, и попалили све машине из пиксле, Али он „у заносу" није разумевао, шта то значи. па је и даље компоновао „доживљаје љубавне'. Тако је то игало с дана у дан. Празниле се измигаљотине , празнили се сланици , па се празнили и — џепови. Већ је пушио дуван од гроша. Апрејеувек говорио: да га гуши. — Кад би запалио цигару, друштво би се врпољило и питало се : „Шта то смрди ? Да се није ко осмудио ? ' Лаза то опет није разумео шта значи. А ко ће и да ти разуме београдске вицеве, кад сваки дан нови искачу! И опет је дошло иешто, за гата се не зна како је и од куд је догало. На име : Лаза је до био новце на „мјепицу". Неко је морао жирирати; нико опет није знао жиранте. Пуна три месеца није се могло дознати. А онда се већ дознало Како се дознало, то хвала Богу, сви Срби знамо —- — мјеница је чудна сгвар. Чуднија је ствар, да је Лаза ФалсиФиковао потписе. Ето, вид'те, то се дознало. Али сад се опет није знало гдејеЛаза. Е, кад би били свезнајуЈш!.. Лазе је нвстало. На дневноме је реду, било друго важније питање и новинари се њиме занимаху а о Лази нико нигата не донесе. Управо; да је сам о себи пгго написао, свакако да би изашло у свима листовима, овако сам је крив, кад се није сетио. . . . IX. На пијаци срећу самсар Митка. Он се смегака. А смегака се што већ види Лазу као — секретара .. Нише, Боже, пише , све кврчи перо!.. Сад је убрисао убрљане прсте.... Сад опет олизао крмачу. . . их па и језик му умасгилављен:. . . Хе, хе, хе!... Смешка се чича Митко „Шенуо је, сиромах!" Веле мимопролазећи Ко зна, ваљда је и шенуо ? Опет одлази у каФану. Викне са уласка: — Спиро! — Молим! — Јесу ли дошле новине ? — Јесу. — Дај званичне! И чита указе. . Београд 1899. ооч® "»зч© ■