Zvezda

Б рој 86 - З В Е З Д А С ту. 287

али у усхићењу, онога човека, коме се цео остали свет клања као своме идолу. То је за жене, — тај им је пут и природа показала, с тога је тако неисказано чаробан, али га модерна жеиа, жена преокренутих појмова, одгурује од себе ногом. Она је више модерна но жена; она жели да влада на сваки начин у правом смислу те речи, па ма се морала одрећи среће, која јој је од колевке намењена, — ма се чак и своје природе морала одрећи. Било би неправедно рећи, да жене не треба пустити, да се и у књижевности прославе, јер је то поље доста широко за кошије и мегдане; а сем тога, јасно је да и међу женама има без поговора добрих књижевница и уметница, које својим радовима заузимају врло добро. па чак и одлично место међу уметницима другога реда — на први ред, као нзто већ рекосмо, не могу никако апеловати. Отишли бисмо врло далеко, кад бисмо сад стали разматрати шта све и како жене одбрањују и да поменемо бар најважнија имена. То остав љамо књижевном историку и његовом секционом ножу, ми ћемо се задовољити само констатовањем неколиких Факата. Жене морају за највећи део свога успеха да благодаре томе, нгго нх још свуда сматрају за куриозум. Кад млада, нежна девојка са своје лире измами готово анархистичке звуке и грмн против велико варошке покварености и светских заблуда још пре, но што је у ствари иознала тај свет и његов живот — онда свет заиста из куриозума, из љубопитства почиње читати њене песме и вртети по мало главом. Али баш у тим најпознатијим својим песмама огишла је Ада Негри најдаље од себе саме, с тога .је у толикој мери неприродна. Како она тако и све остале, које се уклањају са свога пута. Оне се насилно извуку из средине у којој су одрасле и за коју их сва њихова најинтимнија природа везује, а прелазе у други друштвени круг, који им је до скора био потпуно затворен, те их он прогута и унингги. Извесно сте читали Судерманове драме и о њима размишљали; у свима његовим драмама, па готово и у романима, наилазите на такве карак тере, који су буди којим узроком испали из своје средине, те теже да се дохвате оне друге друштвене .средине, за коју нису —• и то их упро пашћује или им бар спрема велике незгодс. Куд ће тица из свог јата! Ово прескакање одређених граница нанлазимо код већине жена, које се данас истичу над осталима; томе је узрок њихова необуздана машта, ко.ја их гони унанред без циља, у маглу ; али не само то, већ се нека врста нервозног раздражења готово бисмо рекли хистерија, лако даје констатовати код већине женских дела. С тога су тако далеко од савршенства. Већином су то тајанствена, мистичка дела, из којих вас час милује благи дах нејасне бајке, час пак шиба неки неодређени ветар демонске силине. Симболизам на сваком ко-

раку под круном мистике. У најбољнм делима, која су у вештинама и лепој књижевности изашла испод женске руке, можемо тај Факат констатовати, у свима се удаљујемо од стварности и преносимо у други свет, који нам својом неодређе ношћу незгодно утиче на разум. 0 психологији тих дела не смемо ни говорити. Нрошле године имали смо прилике видети у изложби у Минхену један заиста леп вајарски рад : демона, од једне младе руске уметнице. Дивна је израда и техника, али — онај је демон одвише демон, да га ни Гете не би могао злобнијег замислити Као шго већ поменусмо оне сваким сво јим радом гледају да човека претекну, да створе нешто у сваком правцу јаче, лепше, силније и у трку за тим еФектима оне и не примећују, да их себи мами Фата моргана, да теже за нечим, што је неприродно и далеко од критике (НаставиКе се)

ДРУШТВЕИА ХРОНИКА О најновијој одлуцн »Ношшарског Удружења". Ових дана се збило у Београду нешто — до сада незаиамћено! Ви знате да у Србији постоји „Бродарско Друштво", мезимче српске културе. „Кланица" и „Бродарско Друштво" су две културне установе чисто патриотске у циљу националне еманцинације. Србија је таквим установама толико сиромашна да су ова два зачетка требала мало кога да забрину и узнемире, а јаој томе! ко нам и на таком чему сићушном може позавидети ! Паје ипакмржња, завист и грабЈвивост наших суседа толика, да су на ово наше нредузеће не само пакосно гледали, но су отишли и много даље — заборавили су се до те мере, да су тражи >и ње гову смрт, која бн у овом случају значила самоубиство. Данас је већ целом Српству познат Факт: да је инспектор „Дунавског Повлашћеног Паробродског Друштва" дошао нарочи го чакизБечаамо, да дирекцији нашег „Бродарског Друштва" заиоведи да престане са пловидбом између Београда и Земуна. Наша је уирава тај корак дочекала онако како се од увређеног српског патриотизма моЈ >ало очекпвати. На безумну претњу одговорено је најенергичнијим отпором ! Управа се, сретно инспирисана, обратила одмах „Новннарском Удружењу" и тражила заштиту од представника српске речи. Председник „Новинарског Удружења" одмах је сазвао Управни Одбор у седннцу, у којој је донета она већ свима позната и у свима листовима Краљевине објављена одлука; „да сва српска уредништва врате „Дунавском Повлашћеном Паробродском Друштву" бес-