Zvezda

С тр . 328

3 В Е

3 Д А

Б рој 41

„Еп Соигапк" ор. 53. Бр. 1. раг. Вепјатш Оо Јагс1, свира на гласовиру г-ђица Валожићева. ->а прву тачку ми смо г-Цци ГавриловиКевој веома обавезни и на лепом говору и на још лепшим саветима публици и ученицама. Важност ђачке књижнице и избор лектире за женску децу од пресудног су значаја. Напомена, да се добро пази игга ће се женској деци и девојчицама дати на читаље тако је важна и истинита да немамо довољно речи да то лепо, језг, овито и слатко излагање н>ено иохвалимо. Г ђица Гавриловићева нам је с пуно воље и труда показала: да домаће васиитање треба да потпомаже оно у школи; да и једно и друго мора бити у српскоме духу, додајући: да јс Српство раскомадано, да Српкиње морају имати иравилно и српско васнитање како би се бар душевна веза могла што ире створити, а то као и леп морал даКе лепа и одабрана лектира, озбиљно и српско васпитање. Таквоме говору ми смо радо пљескали. Али, кад се исцрпела последња тачка програма, застали смо и гледали сав онај свет како се креће, посматрали смо како родитељи весело журе својој деци, грле их и љубе говореНи им: ,,како си ми „лепо" изгледала лутко моја", или: „ти осветла нани образ, него моја!" или.. већ што родитељи могу лепше да пронађу да назову децу своју и окураже њихову, збиља, добру нољу и труд. И тако стојећи и посматрајући пре листавали смо по памети уводни говор, па смо се овако питали: зар се сме надати и зар сме ко тврдити да ће из младе душе, која се залева и напаја: Делибертом, Оч>енбахом, Лајбахом, Вебером. Зајцом, Вовесом, Рубинштајном, Солданом Падеревским, ПГопеном и Венијамином Годаром израсти и развити се Српкиња светла карактера и паметних жеља; зар се гако пази на лектиру и подиже морал кад сами наставници и дају ученицама да свирају: „Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле -руке савила/..." Зар се укус развија код деце учећи их онако мизерне ствари, као што је „Херувика" г-ђе Драге Т>. МиловановиКа или „Ђачка песма" од Зајца или ону бруку од „композиције" г. Вовеса? ■ Зар се на њих спало поред Корнела Станковића и лепих, слатких, мелодичних на и за децу и девојчице, специјално израђених композиција уваженога и јединога српскога уметника композитора г. Јосиа>а Маринковића? Ах, не, то је Г| ех велики и неопростив!... Ми немамо доволшо речи да осудимо тако олако схватање своје дужности, јер напоелетку: код куће може мислити како ко хоће, али у срп ској школи ми хоћемо, и с правом тражимо, српској деци српско и морално васпитање. Ми на овај начин чинимо и своју дужност, одужујући се у неколико своме бившем наставнику, и обраћамо налсњу г. Мин. Нросвете, молеКи га истински и

најискреније да овој порузи стане на пут, а уверени смо, још унапред, да ће он умети да оцениколико је замашан овај грех и од како црних последица може бити п за будуће генерације ово и овакво васпитање. Што се тиче самог извођења појединих иијеса — успеха ученица В. Ж. Школе, ми о томе нећемо ни да говоримо, јер су деца свирала и певала онако и оно што су их и како су их учили, а и како деца њихова доба могу свирати и певати. У осталом ми нисмо ни дошли да чујемо неке особите и вештачке продукције ученица В Ж. Школе, већ да видимо „куд их жеље носе", да се заносимо гледајући младе Српкиње, као што нпр. о Св. Сави виђамо сваке године ио осиовним школама, како се Српкињице красе и напајају иронзводима тоиле српске душе. И ми би им с чистом савешћу могли рећи: „дсцо, хвала вам на труду! Али тако вам нежне душе, што краси те српске груди, тако вам поносна срца, дична образа и српске крви што струји но вашим жилама — не свирајте, не невајте друго до српско и само српско. Ако вам ко каже да срнскога нема лепога,, вара вас и немојте му веровати! Имамо ми несама и добрих и моралних, а у нсто време лених, нежних, уметничких и пуних осећаја. Њих певајте, свирајте н чујте ме: све ће вам то лепо стајати, све Нете то ви лепгае и отпевати, јер ће вам иесма из душе нотицати, јер ћете осећати да је то изникло из српске дугае сродне вашоЈ, а нежне и тонле као што је и ваша душа и ваша мисао. Тако децо Бог вас благословно! - ' 0 свирању г-ђице Валожићеве ми смо већ изрекли свој суд који ни уколико не мењамо. Она за наш рачун није уметница ни.је виртуоскиња са мана које смо већ на другом месту казали. Она се на пример ни из далека не може упоредити са г-ђицом Сидонијом Илићевом. Као дилетанткиња — то је што друго - ту г-ђица Валоасићева може заузети угледније место, а то је ; а нас већ доста. Ми пак не мислимо да она бага не може постати виртуоскиња. То је у божијо.ј и њеној руци! Она је још млада, па нека све пскрене укоре и напомепе узима са пријатељске страие; нека се вежба и исправља, па ће, вероватно, доћи време кад ћемо имати вигае задовољства да је слушамо и о њој пишемо, а она и њени „протектори" мање раз лога да се на нас „срде"!... цв. Јаковљевик

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА 1ШЗОРИШТА Четврта« 8. анрида: Руј Влаз, драма у пет чииова, написав Виктор Иго. (Г. Б. Димитријевић, и-.томац хмумачке школе у Нариау, цриказује Руј Влаза). Субота, 10. априла: Птичар. Недел.а, 11. аирила: Дневна иредетава: Хајдук Вељко, драма у три чииа, написао Јован Драгашевић. - Вечерша представа : ' I' 11 ' ске Цвети (I Таковеки Уетаиак), драма у пет чииова, нанисао МаI тија Бан.

Садржај: „ преталатницима — „Лаку ноИ! . . (иеежа). — „Хајнрих Хајне". — „Где аоморанџе зру" (наетаеак). — „11рокажени" (наставак). — „Модерна жени" (наставак). — „ Друштвепа хроника " — 1'еаертоар II. 11.

Власник : Ст. М. Веселиновић.

— Парна Радикална Штампагша — Уред.: Ј. М. Веселиновић