Zvezda

БРОЈ 46

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 25 АПРИЛА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом Ц Е Н А : 3А 1 МКСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Преталату иримају све аоште у Србији и ииостранству

ЗВЕЗДА

ПОРОДИЧНИ лист

Претшгату тгеба слати : Стеви М. ВеселиновиГгу ироф. Богословије НЕПЛАЂЕНА ПИСМА ие примају се

Рукописи не враЋају се. уредништво се иалази: Кнежев Споменик бр. 9.

ВРОЈ 1^5 ПР. ДИН.

УРЕДНИК : ЗанЛо Ј1А. оВссслгшо^и^

БРОЈ 1С> ПР. ДИН.

Н А СЕЛУ

Из бурпе иреве шумна града У мили опет хитам кут; Нова ме крида носо сада, Друге ми :кељо крче иут. Кућнце старе . . . сокак малн ... Срећан ко једном дође ту! Лл' збиља, ви то нисте знали, Сад ћете чути новост сву,. Ја још ни једно не зпам лнце, Које без стпда прићи сме, Стпдљнве моме, иознанице, К'о ватре ме се клоип све, Ал' често са,мо нз даљиие, Кад цветне доље грлн поћ, Слуш'о сам гласпе иосме њине, И позн'о чежње ирву моћ. И јесеи стиже иуна студи . .. Ја волим мнр и нокој тај, Кад даљним светом мнс'о блудн И сама себн не зпа крај. Ал' ето прође луче неко, Јадом мп слатким ранн груд ... Код моста сам јо често чек'о И трч'о за њом као луд. А кад бих срећан пред њу стао И хтео почет' говор сиој Од слатке зебњс не бих зиао Нпједие речи рећн њој. Сељаче неко, лола малп ! И ои јој као и ја стран, Лл' с њом се тако слатко шали И кикоћу со цеДн дан Рече ми кротка једног дана : „Дођи, кад иадне ирви мрак I" Рече... и стишто нут пољана К'о бурип нпхор брз и лак. Л ја Н11 с места да се-мак'о! Откуд та срећа?! Коме сја?! Нико не беше збуњен тако, Пи тако срећан као ја. Пош'о сам тада кроз рашшце... Мниулог лета ннгде знак! У маглн ниште ластавнце, Л супцо хладан синље зрак.

И докде поглед скупља моћн Да нађе краја чами тој Све ш'.мо лежи у самоћп И мирно сносп удес свој. А корак нагли без промепа ... Душа у бајпу шапће спу : Колеба већ јо близу њепа г И оиа у њој биће ту. Већ н то време дуго ми је... 0, хоћу л' скоро, Вожо мој?! У груд'ма срце тешко бнје, Са чела хладан капље зној. Видех је љуику и рамону ... II тек да будем украј ње. Иред очима се свст окрону, Радост, уздаи.е . . оде све! У ћеретању п у шали ... — Ах, чујте само удес мој! - Крај њо иесташко седи мали II Бог зна шта још шапће њој! Ја, кога слсиа младост плаха Опила беше иразнпм сиом, Глед'о сам јаву к'о без даха II чудно се јаду свом. ПГта? Зар се најпре реч задаје? А кад ја срећан доћн мпим, Тад' со за речи п но хаје, Воћ се ћерота с другнм ким?! II шта ме гони? онам дн касти ? Да ди љубавнн жаркн илам ? 11д' бујни заиос нрве страстп ? Узалуд пптам .. . не зпам сам. Убапе момо, моме клето! Дубока бездиа дслп нас: Ппти ви моне разумете, Интн нак ја разумем вас... Збогом! К'о иутник нз дадека, Враћам се гоњси судбом здом; Забринуг гаров још мо чека II у тишппп старн дом. Везбршкио седо у сан нада, Ускрспе живот спор и дуг ... II густа тама шпром вдада, II встрић нирка уокруг...

Војнслан Ј. Илић.