Zvezda

В рој 47

3 В Е

з Д А

С тр . 371.

— Ту беше и савет тројице... И људи у по лумаскама .. Сужњи, апсанџија... Ужасно је стра шно и интересно. Само ја не разумем како се може заборавити „Мост уздаха" ? — Па ти знаш моје читање... Узмем књигу, нрилегнем и — засиим... Ми смо људи трговци .. Ваздан на ногама па се : аморимо... Али. тајне инквизиције добро памтим.. Тамо су исиле извлачили из човека и јексере закивали у пету... — Е, то је .. Али, како да се не сетиш „Мо ста уздаха" ? Знаш лн да је ту била Марија днРоган?... Мли не, није Марија ди-Роган, она је из другог једног романа Ах, да ли знаш колико сам ја романа о Венецији прочитала! — Чекај.. Ево, сећам се венецијанскога Ма вра, рече Николај. — Којешта, шта булазниш. Мавр је иешто друго. Отело или венецијански Мавр то је пијеса. — Ах, да, да... Опера.. Отело.. — Та није опера већ трагедија. Знаш како је давио јастуком ону ., — Е, е!. Ваш се сећам тога јастука... Венецијански Мавр... — Ах, ево и лавова! Знаменити лавови светога Марка на стубовпма! узвикује ГлаФира Семјоновна показујући руком леву страну канала и стубове с крилатим лавовима, који се сијаше на јутарњем сунцу, крај величанственога двора дуждевског. У лево је улица на самој морској обали и зове се Шуа (1е§-Н 8еМауош. Туда се већ шета публика, тамо се већ шарене разноврсни женски сунцобрани, туда пролазе војни и с петловим пером на капи и трче дечаци с корпама на главама, и свечано миле дугачки ханоиици у црним шеши рима, с лицем глатко избријаним. — Ах, како све ово личи на слике нгго сам већ видела! узвикује у задовољсгву ГлаФира. Ама, баш исто. . Ено бродова с једрилима и ка таркама... Ево острва с црквом.. Исто, као две капље воде. А већ што је налик двор дуждева, то је просто чудно. По описима, одавде није далеко знамеиита пијаца светога Марка — Аха! Значи, да овде има и пијаца, рече Коњурин. — А ви, рекосте пре, да је у Венецији само вода и небо. -— Има, има. И то још каква велика пијаца. На тој пијаци су били л^убавни састанци Франциске и Пјетра Ту их је нашао стари домини канац баш у часу, кад је она хранила голубове. — Какав доминиканац ? пита Коњурин. — Ах, Боже мој, па онај из романа. . Само ја не знам што ви то питате? Ви немате ни појма о томе! — Видиш ли ти, Иване Кондратићу, каква је у мене жена? Није никад била у Венецији, а опет све зна! рече хвалисави Николај Ивановић. — Како ие бих знала ! . хвали се ГлаФира даље. — Жена сам ја образована, ту су ми књиге,

слике на расположењу, много сам читала о Венецији! — А има ли овде коња? Ево колико идемо, а не видимо их, онет запита Коњурин. — А куд би се возили на коњима ? — Па обала је ту, а велите да има и пијаца. — Ле шеваљ... Еске ву заве иси шеваљ? окрете се ГлаФира гондољеру. — 1 ћеуа1... СаБа1о... промрмља стари гондољер и додаде мешајући немачке и Француске речи: - 011, 110п ша(1агае... Р1ег(1е — пЈсћ!, . С11еуа1 п !сћ1ј... — Ето са свим нема коња, нреведе ГлаФира Семјоиовна. — Е чудан град! одмахну Коњурин главом — А да ли има паса? — Е шјан ? Шјан ? Ву заве шјан? Гондољер не разумеде иитања и рече нешто мешовито немачко талијанским речима. — Ама, питај ти њега немачки, Глаша, кад видиш да немчура, рече жени Николај. — Стани... Како се оно зваше пас немачки? Ах да. . Хунд... Хунд хабензи ин Венециј;!, запита оиа. О, ја, та(1ате, о, ја.. Па 181; Нип(1. И гондољер јој иоказа мало кученце што је обалом трчало. — Ето видиш, има. Добро је бар кад исе имају. А ја сам мислио да се овде без сваке животне твари живи, рече Коњурин. Гондола међу тим стиже каменитом пристаништу одакле су степенице водиле на обалу. Неки прљав, поценан старац. у кончаној капи, с необичио широким ободом и куком од штапа привуче гондолу и пружи ГлаФири своју жилаву и црну руку, да би јој олакшао излазак из гондоле. А горе, на обали уздигао се камени, трокатаи дом, с неколиким балконима и натппсом: „Ноке! Веаи Шуа§-е." — Јесмо ли стигли до гостионице? пита Коњурин. — Да, да. . Излазите одмах из ла1;е одговори му ГлаФира. Из онога дома истрчаше им на сусрет: вратар, са злагним окрајком на капи, и послуга с кецељама. — Де гаамбр. . — вели ГлаФира Семјоновна вратару, — Ош оиј, та(1ате .. опучи овај Француски, али одмах стаде говорити немачки: — /лттег. . МИ; (1ге1 Ве1;1. ? таДатс. . — Почиње немгитина!. Хамовци, и ништа више. Збогом Француска речи! рече Ипколај Ивановић и хтеде исплатити гондољера, али га вратар задржа. — Ва«в п 810, Ваа тг<1 ђехаћ14.. рече он.