Zvezda

С тр . 470

3 В Е 3 Д А

Број 59

и . . није веровао њеним речима Он је сам покушавао да је увери да се она вара, да она тако не може осећати, а ако пак осећа, да томе није кривица до ње, већ до услова који је окружавају и који имају тако силног дејства на њену ожалогаћену душу. Јаков Александрович био је ватрен заштитник њен противу ње саме. „Ја нисам гора од других, — говорила је она, гледајући му при том у очи својим очарава.јућим очима Ми, — верујте ми, нисмо у стању живети без богатства. Ја сам хтела да полудим, кад сам дознала, гато пос-ле смрти гроФа Орбека није ми нигата друго остало до само пенсија. Мислите ли ви, да .једна жена треба да живи, ако је принуђена да сама себи хпије хаљине, да се вози на обичним колима . и када у њепом дому нема салона, будоара ? Не, бол>е је и умрети, или отићи у манастир, — у сваком случају ово јенајбоље!" Ужас, који бегае изражен у његовим очима, њој је био забаван. Ну, бага тако наивна отвореност и искреност њена, њу је и ггравдала у очима његовим. — Ове је то код вас тренутно, пролазно, ватрено говорагае он. Пи не бисте били у стању причати ми о свему томе, кад би ви погпуно разумевали значај својих речи; ви би то тајили од мене. Он ватрено оспоравагае њене погледе. И заиста, изгледало је, као да се и она сама ужасава тих својих мисли. — Ну, ипак су све као гато сам ја —прав дала би се она. — Није истина, није истина! Ви и сами не верујете у то гато говорите. Вагае лице више вас издаје у лажи, него ваше речи. Знате ли ви, да кад би се изводили закључци у томе , да је циљ животу човечјем једино ради задоволења својих ниских, одвратних страсти (а од те страсти о којој ви говорите нема горе) — заиста, не би било вредно живети. У томесеможе наћи повода за самоубијство, али код вас — тога нема. Тога дана, кад му је казала, да је дала реч кнезу Данилу да ће поћи за њ, он јој је прво говорио о својој љубави, и исповедио се, да је воли. Он није могао да верује, да је она у стању продати себе. Он је хтео погато по то да је спасе, јер је био убеђен, да и она њега воли. И да би својим речима дао што већу убедљивост, и он је покугаавао да о свему томе суди и мисли по њеном гледигату. Као уметник, он је увићао, како у томе старом имену, има заиста нечег лепог, узвишеног. Но .. . има ли смисла тога ради заборавити своју душу, одбацити л,убав и своју и онога који њу тако искрено, тако ватрено воли. И он је покушавао да је спасе; он се упорно борио противу њених назора и до тога вечера он ]е, као сигурно мислио, да ће узвигаени осећаји у њеној дугни победити ниске насладе телесног уживања. Ну, сад, после тога, када му је казала да јој донесе огртач, његова је енергија салом-

л>ена, он је на мах увидео да су сви далга покушаји узалудни и да ће се она неминовно приволети томе, гато је он сматрао као нропаст за њу, а она пак у томе налазила живота. — Да, да, баиг због гога и треба живети те њене речи наједанпут му падонге на памег и његов глас страгано звучагае у тој предњој соби. И сад, први пут у животу он, који је дотле цео свет волео, осети мржњу и презрење према свима Да се он не вара? И кад би био уверен, да Ирина другог воли, осећаји ревности, љубоморе, која би се у томе случају без сумње иородила у срцу његову, не би се могли ни приближно сравнити с тим осећајем какав се сада налажагае у дугаи његовој: да су све женске, које је он тако погатовао и ценио, тако ниска створења, да их треба нрезирати. Но, она није волела другог, већ само њега, то је он знао позитивно, а, одбацив те осећаје, она се предаје другоме, ето то је оно нтто је гнусно, одвратно! Он је увидео и оценио своју немоћ, и поред тога гато је био у потпуном праву. Он је био тако слаб, као што беху слаби зраци месечеви који продираху у собу његову. Како је он њу нежно и трпељиво волео, како је поштовао .. ! И њу не застраши помисао, да ће уништити тај осећај, не побоја се његовог ирезирања; она њему отворено признаје да она вигае цени богатство и знатност него ли љубав, и она је то говорила тако огворено, без икаква стида потпуно уверена, да ће и код других људи наћи одобравање за такав њен поступак. И . .. да ли неће наћи тога одобравања? . . Акојетако, онда не треба ни живети!. . . Зар није мета свију живота: стећи гато винге новаца и власги, и у томе налазити потпуну срећу? Не, не, он познаје и мугаких и женских и са другим осећајима, другим побудама! Зар он до данас није наилазио примера где човечји дух торжествује над свим тим ниским страстима? Нека су нроклети ти осећаји, који, ма и за једно магновење нагнагае га, да прекине све даље везе са животом и са л>удма! Не, треба живети, ако ни због чег другог, оно једино ради тога, да би њој, и њој подобним, показали : да има и других блага у свету, осим богасгва и знатности .... Идем од тебе . .. живећу и вероваћу . . . гнугаам се мисли на самоубијство, као гато и тебе са гнугаањем избацујем из срца свога! — мигалЈаше он И грозничавим, нервозним покретом он баци на сто џепни револвер, и тихо изусти: — Живећу и вероваћу .... (наотатшћ.б пе)