Zvezda

СТР. РгЈП

3 В Е 3 Д А

Б рлл 6Г>

женскин,у иоклзати понршнте рада, и тск после доиол.иог времена решити снор о првенству и надмоћности једне половине над другом. ПроФесор мисли, да женски покрет у Немачкој нема оног иолитичког карактера, какав јс у Америци и Енглеској, н најодлучније се изјаснио за приступ женскин.а на универзитете, у внше школе. Многи су у Немачкој нротив тога, пошто учени степен — кад се нећ добије — даје женскпн.у и приступ и права на највиша, академска звања. Али ироа>есор држи да је, шта више, нрло мало таквих ироФесија, које се женама морају забранити. „Зашто монопол рада", узвикује проФссор, „да има само мушкиње, на чак и потпуно неспособио и недаровито, а способне и даровите жене осуђуј у се на нерад, или су приморане бавити се домаћпм пословима, за које не треба ни особита дара ни ума ? Немачка у томе погледу не мора изостајати иза других држава, и ако се традиције у Немачкој држе јаче, па је с њима теже и сложити се, него ли у другим земл,ама". На крају проФесор иосаветова немачко женскиње, да буде умереније у својим тежњама и захтевима, да не руши ј одмах све преграде; а иема сумн.е, да немачка држава, н свн они, који се сад овако л.уто противе женском иокрету, неће, паметне и умерене, захтеве женскиња оставпти баш без икаквог задовол>ења. Већина се немачких проФееора мало по мало ослобађа својих предуверења и а рпоп погледа на женско питање. И друштво се по мало навикава гледати на женскин.е у неколико бољим погледима, него нре. Има ипак л.уди, не само научника и л>уди старијих, којима је тешко спријатељати се с новим стањем ствари; ве1> и ме!>у немачком школском омладином има их, који не трпе равнонравност женскиња са студентима, који нису за то, да се женскиње виђа на универзитетској клупи и на клиници. Том струјом занета с.тудентска омладина у Хали изнела је, недавно,' у мсдицинском Факултсту свој протест протнв жена: зашто им се допушта слушање клиничких предавања. Што Је куриозније, та господа се буне у име наравствености и чедиости ! Сад им се придружују и берлинскп студенти. Удружење берлинских студената послало је тога ради иозив својим члановима, и ослап.ајући се на протест студената халских, позива студенте да агитирају нротив пуштања женскиња на мсдиц. Факултет. Али проФесори медицинског Факултета у Хали пожурише да одрекну солидарност са студентском омладином, која исноведа тако назадне погледе. У изјави, коју је нотписао декан медицинског Факултета, ироФесори сажал>евају, што се студенти нрема студенткињама понашају тако неиријатељски, а оне чак не дају томе ни најмање узрока. Сав медпц. Факултет халски одсудно је против изјаве студената, да је учење жеиа на клиници на сунрот наравствености и пристојности, чедности, и да наноси уштрба озбиљности самога рада и учења. Декан додаје, да ће нисци позика одговарати на дисцинлинарном испиту. Божш", Апр. 99.).

Вркдпе слуге. Некн глупак, изненада наследивши добру суму, чуо је да човек на свом месту треба да има најмањс две слуге. Како су му средства доиуштала овај луксус, он их одмах нађе, и ови се осећаху врло добро у том иоложају где су их добро нлаћали а нису нингга радили. Једног дана госцодар запита с врата свог нредсобља: .Јеси ли ту, Петре? — Ту сам, господине. — Шта радиш ? Ништа, господине. — А јеси ли ти ту, Јоване? — Јесам, госнодине. — Шта радиш ти? — Помажем Петру. — Добро. Кад будете готови дођите да ми изујете чизме. Браикове иесме. Неки млади књижевник дао је на читање једној госнођици Бранкове песме. Кад их је прочитала, рећи ће : Ах, господине, како су красне ове песме Бранкове : јесте ли их ви писали? Нула. Јсдном нриликом надне на ум неком рђавом шаљивчини, да се пошали сачувеним рачунџијом Хенриком Мондеом, на ће га озбиљно запитати: Колико је три нут четири ? — Додајући вашу личност на крај, господине, то чини 120. Прекид једие леие беседе, Кад је неки краљ нутовао нровинцијом, изиђоше оцштински одборници да га дочекају и поздраве. Говорник овако иоче: Краљу велики, добри, милостиви, благи... — Краљ заплашен овим иочетком који је обећавао дугу беседу, прекиде говорника рекавша: Додајте и врло уморни Помилована Ломброзова сестра. Апелациони суд у Турину осудио је био на 3 месеца п 21 дана затвора, госнођицу Паону Ломброзо — сада госпођу Караро сестру славног проФесора Чезара Ломброзе, која се од пре извесног времена налази у тамошњем казнеиом заводу, због једне беседе у духу социјалистичком изговорене. Гссиођа Караро-Ломброзо није издрЖала досуђену јој казну, јср је последњим указом амнестије и сама ослобођена казне.

Адмииистрадија „Звезде" моли све дужнике, да дугујуће суме иа име претплате до краја овога месеца што пре пошаљу, јер ће у противиом случају бити принуђеиа, да од 10 јула т. г. обустави лист свакоме, који до тога дана не би свој дуг измирио. У исто време моле се претплатиици „Звезде", којима рок иретплати истиче крајем овога месеца, да претплату за наступајуће громесечје што нре обиове.

Садржај: „Оироштај с домовином и (иесма). — „Патни\ и — ^Из јесењих н§1\и и (иесма). -— „Јеленин муж и (наставак) — .,Чешке ародие ариче о Исусу'". — ,.7- В. Г. Васуљевски". — „Ванимљиве сит?ш ^ е и . — „Од администрације". ВлАОНВК И ЗАСТУП. уред. : От. М ВеСЕЛИНОВТИЋ , — ШтАМПАРИЈА СвЕТОЗАРА НиКОЛИЋА Ог>. ВЕН. Вр . 2.