Zvezda

С тр . 522

3 В Е

3 Д А

ВрОЈ 6()

ИОЈАВА ТТЕЋА (Патника уносе на носилима, и спусте поред узвишења.) Патпик (гледа око себс. н кад сааш Публија, он извуче руке исаод иокривача и узвикне очајно ): Ах, драги брате Публије! Од кад се не видесмо ! Публије: Да, драги брате... (јеца.) Од кад ми мајка одбеже, од онда те не видех! Сви: Ох, богови! ово је грозно! нечувеио! Метело: Да страпша призора! ( Патнику.) Одакле сте ви, младићу ? П< стник: Из Вишњице, Јсао што сведоче зидпне од неке бап.е у околинн истога места. Мете.ло: Како вам је име? Патник: Не знам! Еасије (устане тромо ): И он! ? Ох, ви дуси! (седне брнб). Метело: Ко су вам родитељи ? Патник: Ни то не знам. — Мати кад ме је родила, одбегла је још оног дана с једним иреторијанцем у Семендрију. Сви: Ужасна жеиа ! Метело: А ваш отац? Патник: И он је иетог даиа иобегао у Рпм то сам дознао на дан мога рођеља, Сви: Г>оговп! Грозан отац! Метело: Ох, Јуиитеру! Сцевола (јако узнемирен, скочи и узвикне ): Не, не ! Не могу више! —Опрости, Јупитеру! Смилујте се, Богови! Сине!... Сине... мој!!! Ја сам твој отац! Пуб. пје: Ниткове! Сцевола (Публију)-. Не грди. младику! Ко зпа, можда сам ја п твој отац! ( грли га). Сви: Ох, грозно ! грозно ! Метело: Ох. Јупитеру ! Дакле ви сте љихов... љегов отац? Сцевола: Нека ме богови заштите, — јесам! Метело: Како је име вашем сину? (Јцевола: Не знам! (Сви зину од чуда) Метело: Нека нам се смилују богови! Сви: Грозно ! Грозно ! Ох, Лунитеру, спаси пас! Метело: Пошто овај бедни младић иема имена, зовимо га Цатником ? Сви: Патником! Натником! Касије (устане брзо и узвикне): Ох, дуси, дуси! (седне нолако.) Метело (Патнику): Шта иштете од нас, јадпи младиКу ? Патник (болно ):. Правду! Метело: Ох, Јупитеру! А ко вас је наружно ? Патнин, {аокаже Цецилггју): Ова... оидс! Цецилија: Ја! ? — Извшште! Ја немам носла с мангупима! Метело (Цеуилнји): Умирите се! Знате ли вп да је ои племи!), син иатриција Сцеволе? Цецилија: А може ли се тај Сцевола заклети да му је баш он отац? Сцевола (утире нној са чела): Ох, богови! И то је истина! Не, не! Цецилл/а (удари у грохотан смеј): Видите ли? Сви: Чујемо! Ох, Јуиитеру!

Метело: Окрените лице судијама! Цец илија: Не :1>у! Метело: Ваша воља. — Окрените се барем љему. Цецилнја: Ни љему! Метело: Ваша сгвар. ( Патнику .) Питајте је ви! Патннк: Кад сам навршио днадесет ирву годипу. нозове ме суд и иреда ми масу, која ми је од оца остала. — ТГримио сам у готову новцу 180.000 сестерција. Сцввола: На то сам са свим заборавио Леп новац! Патник: Ку1>у и баљу, од које п данас етоје зидине у околини истога места, продам за пет хихаља сестерција. Сцевола: Леиа сума! Патннк: С толиком сумом мислио сам да оснујем будућу срећу! — Пођем у свет да прво на1)ем жену. Дођем у Сингидунум и нађем ову; и она ми је за непупа три месеца слистила сан иовац, уироиастила младост, и — отерала ме. Од чежље за љом осушио сам се ето као грана. Сви: О, богови! То је гнусно! Патннк: Јест! Погледај ме, невернице! Погледај ми бледо лице: И на љему тамне боре, ииипи чело како горе! Цецилнја: Пипала те болест! — Што ја да те нипам? Патник (извуче />уке испод иокрнвача): Погле руке — суво пруће! Сви (ирилазе н шпају): Јадни младић! Сушто нруће! Цецилија: И неосушилесе! Ждереш као свнња! Помислите, госнодо! иопије ледесет Флаша самог нива, па онда удари у кољаке, и виио: па се још чудите што су му руке као нру]>е. Патнпк: Ииини срце умиру1>е! Ти си свему томе крива Што ме у гроб сирти жива! Цецилија: Ух, ух, већ си ностао досадап с тим: „снрти жива \ " ( смеје се грохотом) Патник: Ти си ладна, не ч) јеш ме! Смејеш ми се? — Ирезнреш ме?' Цецилија: А као шта би ти хтео..? Да илачем? — рђаво си се атресирао, драги мој! Патннк: Сећаш лп се оног доба? Кад ми рече: „Ах, до гроба! ?" Цецилнја: ...Ала си наиван! Па тако се обично нодва.љује будалама. Патник: Тебе љубим! Другог нећу! За теб' живим, за теб' мрећу; За тобом ми срце гори, (шкриине јако зубнма.) Је ли тако ? — Проговори! Цецилнја (иркосно): Рекла сам! — Па шта? Патник (болно): За мало ће срце стати, У мпру ће иочнвати, И у гробу рано лећи, А ти мира иећеш сте!>и!