Zvezda

С ТР . б." 2 3 В Е

у колнко је гломазнији рад, у толико озбиљније треба га ее одмах ирихватити без одлагаља, зато што време не чека, а положај се заоштрава из дана у дан све више. Али немогуКе је нрихватити се тога посла, кад се снаге и средства троше на наоружање. Оно је главни и најјачи аргуменг против ратова и ириуготовљаваља за рат. Неносредни резултати ратова крвонролића, разоравање, сталан терет расхода на одржавање војеке, све је то сноредно у сравњењу са оном штетом, која долази од садашњих међународних односа, тако званог „наоружаног мира", који преграђује путдаљем ]»азвијању народа. Центар тежине лежи сад у међународним односима, — они треба пре свега да буду нреображени, они везују садашње иароде и гоне их да танкају у месту; нужно је збацити те окове, па се тек тада може ноћи нанред и разоружати се. X. Другостеиени пргументи иротии ратп. — Касарнски иачин ;кипота. — Нретиис геиерала Уолеслеја. — Енергија народа нротип себе. Ми смо исцрнли најважније аргументе, којн говоре нротив. рата и оружаног мира. 0 овоме могло би се много јбш говорити, и много што шта друго говори у корист тога да се што пре разоружамо. Ми смо сс само трудили да доказкемо, да школи истинске дисциплине, служи јак грађански норедак и такве организације, као што су ннр. савез сеоских синдиката у Француској, раднички сане.-и у Енглеској итд. Но норед саме дисцинлине, грађански поредак, организација с ироизводним циљевима развија навику за рад, нредосторожност, личну иницијативу, на послетку ту основицу сваког покрета: напред. А шта да,је живот у касарни? Човек се одвикава од рада, издржавање без рада, ироизводи безбожност, навику живети иза туђих леђа; лична иницијатива иропада. Ноштовање закона, ошнтег, оснонног државног законодавства, постаје ствар сноредна нред снецијалним војним уставом. Ова страна живота у касарни јасно се огледа у нретиисима енглеског генерала Уолеслеја. У његовој „џенној књижнци на солдате" налазимо следеће нравило: „ Солдит јв дужан да се научи да ирезире све обвезе гтрађанског живота". Лено речено ? Све обвезе грађанског живота т. ј. ноштовање права свога суседа, поштовање закона, покоравање властима итд. итд. Кад би такво правило нренисао харамбаша чете разбојничке, својим врсним и храбрим јјунацима., или кад би председник италијанског тајног друштва „МаФија" то исто учинио својим друговима, било би нотпуно природно и нојмлшво Али гле, ово говори најнознатији, храбри генерал нашега времена, заслужни, стари војсковођа и нредставник доиста напредног народа, а не некакав стамбуловац или њему нодобан. Презирати све обвезе грађанског живота! Представите себи, да иотчињеИи овоме Уолеслеју поступе но његовом претпису, и да овај њихов пример изазове нодражавање од стране суседа, — шта ће тада бити ? Европи нрети завојевање страшније од сваке китајске или арапске најезде, — завојевање соиственим војскама! Зашто да се м учимо са грађанима, вреди ли пазити на њих кад је ту Садржај: „ У аоноИн" (аесма). — „Смрт" —- „Од кад виКох очи стварн ". — „ Јеленин муж" (наставак) — „Рајоружтм". — „Ванимљиве Власник и заступ. уред. : Ст. М Веселиновић, —

3 Д А Бео.1 69 потнуна могућност оседлати их, као што су некада преторијанци оседлали римско грађанство. Ово излази непосредно из оног претписа Уолеслејевог , извод још не остварен у практици; садашње војске без сумње шире иојимају своје обавезе, но енглески генерал; разуме се, оне нризнају осим војеног устава и земал>ске законе, осим војеног заповедништва и опште власти које су за све нас... али сама, могућност и појаве тог нретписа ноказују на неку... непотнуност, шта ли, војене дисцинлине, и на некс не баш безонасне, но нотнуно могуће носледице садашњег ноложаја ствари. Појмљиво је бити војник у рату али бити војник у мирно доба изазива сумњу. Енергија, не налазећи излива ван државе, може се окренути унутра, као штојеби ло у време римских це.^ара, кад је сав тада познати свет био покорен, и кад су храбри легиони сели на врат римскоме грађанству. (СВРШИЋВ СЕ)

заним.љиве ситнице Најбоље средство за женидбу и удају данас су новине.Ево неколико таквих огласа : „Импозантна личност, интелигептан а вицош човек, млад и нечен трговац (јеврејин), нримамљиве спољашности, симнатична појава, има радњу која слабо нанредује услед велике конкуренције, радо би се ожснио уз какву радњу или Фабрично подузеће. Понуде моли нод шиФром солидан и нема дугова 444". — „Моја сестра је леиа и врло паметна девојка, а има у готовом 8000 Форината мираза норе I остшхе спр( ме. Тражи за њу вична и онробана симиатична чиновника или индустријалца, јеврејина. 80—35 година стара. Ја имам истина своју радњу, али бих се могао с њиме уортачити. Понуде прима нод шиФром „нежењен брат", које треба предати експедицији овог листа". — „Хтео бих се упознати еа нотнуно независном, богатом и интелигентном дамом. Религија и године старости сноредна ствар. Бије искључена могућност брака". — „Одлична еамостална дама, веома привлачна,. ретке доброте срца, има прихода 1000 Форината годишње потнуно намештен стан, жели да се упозна са чиновником у пенсији или ненсионисаним војним канетаном ради ступања у брак". Американски. — После нрве нредставе јелног новог комада чују се узвици у публици. Писац (на позорници); какви су то узвици? — Редитељ (гледа кроз рупу на завеси): Вас изазивају. — Лисац : дигните завесу да се прикажем. — Реднтељ: Не, ако Бога знате, сваки држи револвер у руци ! п-<». одговори уредништва Госаод. С. В. А. Пиш. — Јулска свесва „Де.га" није још ивашла, али је у штампи и иааћике најдаље до краја овога месеца. Претплату аа „Звезду" пошаљите пошти тамошњој.

твоје и (аесма). — ,.Учитељ књижевности" (наставалЈ — „Озбпљне научне ситнице— — ,,Одговори уредништва". ШТАМПАРИЈА СвЕТОЗАРА НиКОЛИЋА Ов. ВеН. Бр. 2.