Zvezda

№0Ј 70 6Е0ГРАД, ЧЕТВРТАК 22. 1УЛА 1899. ГОД. Ш.

изллзи четвртком и педељом Ц Е Н А за 1 месец 1 динлр шш 1 круна

Преталату иримају све иошге у Србији и ииостранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Прктплату треба слати : Стеви М. ВеселиновиКу ироф. Богоеловпје

НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Рукописи не врабају се. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ : Кнеж«в Спомсннк бр. 9.

ВРОЈ 1Г» 11Р. дин.

БР.ОЈ 13 ПР. ДИН.

ПОЉУ. 1. Маглене се нити тање на висини... Облаци се небом развлаче и деле, Иа лагано чезну у мутној даљини; У њихову нуту кроз груди им беле, Гле, азур се илави кб л^убица брегом, У пролеће р&но опточена снегом. С орошених пол,а дах удигаеш свежи, Осећаш да младост у грудима струји; Васкрсаваш што год обамрло лежи, А што шапће само — чиниш да забруји. Шарен као дуга саи на јавл снивага, У варљивост тонега — ал' ипак уживага! 2. Пласт свежега сеиа вигае твоје главе, А под тобом мека одора од траве. Крунице на руке приклања ти цвеће, Вабина ти свила на образе слеће.... И по мору класја док се поглед вере, Свој прозрачии вео дугаом дремеж сгере. Тек но који гавраи, гато се иебом виси, Загракне... те видига да јога засп'о ниси! 1899. Вожа С. Николајевић ОЗБИЉНЕ, НАУЧНЕ СТВАРИ. Хоир&те V) хир(ш тхачтоте, ауотгјто! абеХ<ро(, тгаХг; врш, Хасрете о х.6р1 ос, гуубс;, [лгр^ате. Мјд., Ра<го1. к г а<'са 4. 49. 50. р. 821. СТУДИЈА РАДОЈА Ш. ДОМАНОВИЋА (НАСТАВАК) Т. УВОД. Да се нисам регаио да нанигаем много, комотно бих могао ирестати, а да не иродужујем чак ни овај увод.

Ма гата нисао, сигуран сам да неће бити најгоре у нагаој литератури, јер у њој, хвала Господу, има сваког чуда. Имамо ми нрослављеног књижевника и бесмртног академика, гато све нас смртне куражи и постиче на рад својим духовитим изналасцима тема, у којима ее може осећати стручан и онај, који је само азбуку научио. Бесмртни академик, например, прича својим читаоцима на неколико листова, у неком нредговору, како је јевтино куновао и скупо нрепро авао плацеве, меркао добру јапију, правио и иродав..о куће и т. д. На завргаетку вели: нека је алал и мени и онима гато су са мном ианарили. Дивно бога ми ! А нама читаоцима?.... Е, али то је човек из Академије Наука. Кад бих и ја то био, могао бих мирие савести нисати историју 1 својих старих ианталона са нуно цитата из Тацита и Тукидига. Моја одлука да нанишем много није тек онако, већ оиа потиче из дубоких разлога. Неки критичари су нронашли, да и у књижевности владају закопи Дарвинове борбе за опстанак и онда би мој мали, кукавни спис морао угинути или би га у ирвом сукобу прогутала каква механика Мијалка Ћирића ијји ма која друга тако крупна зверка из литерарног царства. И збиља добро је уочио тај критичар. Целокупан живот на земљи то је очајна барба фела, па и у литератури мора тога бити. И у том литерарном царству као и у животињском, дакле, владају исти закони борбе за опстанак и самоодржање сиеције. Код Араба је и нословица: \Уаћап дагасћаг ПШ 1оШћо 1ег Њћпиго, што се нотнуно иодудара са оним Дарвиновим: Тће (1с$сеп1 о/ тап апс1 ,че1ес1)'оп т ге1апоп 1о кех., Сћ. Ђаггот, Уо1. 1, 11. 1 ј ., 1871. или што веле Немци: Та <Иеш огдапх&сћеп Огипс1/огт, аиа гЈое \сћег з1сћ а11е СегсеЈзе инс! Огдапе ТШегез ип (1 Лег Р/1апга аијЂаиеп, Иедеп ћегекз сћаг. с!ез Огдапктш аи.чдезргосћеп. Међу тим Грци сличио кажу х«1 тоО техл ^... и т. д. Латини често уз реч имају обичај рећи: иШа за1из ите V1г1и1е, тИа гчг1из мпе 1аЂоге, а и нагаи филолози б \ у овакој прилици врло пригодно рекли: „ Храни мајка Два нејака сина"