Zvezda

БРОЈ 72

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 12. АВГУСТА 1899.

год. ш

и з л а з и четвртком и недељом ЦЕН А ЗА 1 МЕСЕД 1 ДИНАР ПЛН 1 КРУНА

Преталагу иримају све иоште у Србији и иностранству.

ЗВЕЗДА

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату треба слати : Стеви М. Весслиновибу ироф. Богословкје

НЕПЛАЋЕНА НИСМА нк ПРИМАЈУ СЕ Рукописи не вра^ају се. угедништво се налазп : Кнежев Споменик бр. 9.

ВРОЈ 115 НР. дин.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 1^> ПР. ДИП.

I В1АДИ Ж. ЈОВАНОВИЂУ*) Неснпче омиљени, иесииче иамученн, Остављен, заборављен, ти сврши дане мучне ; На твојој јасној лири нестаде данно струна, Престале да се оре бесмртне иесме звучне Остављен, заборављен, мртав си давно био, Мртав за књпгу српску, за себе самог, за нас, И сад већ неста наде — неста нам нашег Владе, Бесмртна душа твоја међ нама није данас. Ај, новп боли што ће да срнску душу тиште ! Ај. нове сузе што ће Србину дуго тећи ! Песниче омиљени, песниче намучени, Наше Ке тонле сузе највише моћн рећи. Више но мртве речи —- јер овде нема речи, Више но венци који на одар твој сад стижу ; Другови, пријатељи, Срби по Сриству цслом У срну своме вечан, трајан ти сномен дижу. И ти ћеш вечно живет' — бесмртни покојниче, Твоје ће патње увек у срце да нас текну, Твоје ће песме Срби читати увек радо, Твоје ће име, Владо, с. ноносом свуд да рекну Ај, ко да сада овде врлине твоје броји ! Сад, када душу нашу сламају тешки боли; Свуд узор, свуда љубљен и хва.љен ти си био У породици, друштву на књизи и у школи. Песниче омиљени, песниче намучени, Опрости! Прими од нас иоследње збогом данас... [ Ми смо те дужни, Владо, славити док нас траје ; А ти? Ти имаш нрава мрзити увек нанас... Шабац, 2.— УГП—99. Владишц) Станимировик.

ВЛАДА ЈОВАНОВИЋ

*) Говорио на погребу •/• Влад. Јовановића у Шапцу 2, ов-лес. Богд, Ваеић.

Да ли сте икада у дубокој ноћи, гледали мутно, црно небо, на коме сија меСец неком болесном, грозничавом светлошћу, а тмасти н расплииути облаци ваљају се п гутају и оно мало слабих и бледих звездица које су дотле усамљено светлуцале на томе тужном обзорју? Како нншта не измиче тмурој аждаји, која гута н слабе звезде и онај крвав месец, од кога црни облак добпје сребрн перваз! Како се најзад све губи у густи, загушни, страшни мрак... И сувише је прно небо овога малог и мученичког народа; тако је тамно да се нико и не сећа више на ленше и ведрије доба Како је мало тих звездица што евојом бледом и несталном светлошћу осветљују нашу духовну сиротињу! И оно мало што их има, како то кобно брзо трне, гине п нестаје у овом густом мраку! За три-четири месеца Илија Нукићевић, Светолик Ранковић, Влада Јовановић! Ох, то је много, одвећ много!

Влада Јовановић који је ових дана оставио ову долину ллача , био је још млад човек. Рођен је, у трговачкој породици у Шапцу 1859. године; ту је свршио основну школу п нижу гнмназнју У сиротињи, у мучној борби за хлсб насушнн, нродужио је и свршио гимназију у Београду. У доба кадаје он положио исиит зрелости, нриродне науке биле су у моди, и веровало се да мнмо њих нема озбиљне науке Постанак Фела и Природна Историја Постања биле су јеванђеље од кога се није раздвајало. Сви наши нисци из тога доба отпочели су каквим преводом из природних иаука. И Влада се био ио вео за општом струјом, и упише се у нриродноматематички одсек ФИлосоФскога Факултета. Али, при гоме није остао, и пређе у историјско-Филолошки Неко време био је предавач у Ваљеву, одакле га 1886. преместе у Шабац, где је као проФесор гимназије остао до 1896. Тада га је болест почела рушити, и ради лечења добије иремештај у Београд. Влада Јовановић носледњих година био је нрава