Zvezda

бр. 78

3 В Е 3 Д А

стр. 621

Ипак, посие месец дана уаознаше се. Састану се Семјон и Василије на прузи, седпу где у крај, занале луле, па причају своја житија. Василије је увек више ћутао, а Семјои је причао о свом селу ио рату — Нисам, вели, ја мало зла у своме живогу иретрпео, а није га Бог зна шта. Није ми дао Вог среће. Каку коме Вог судбу досуди, тако му и бива. Тако је то, бра те мој, Василије Стеианићу. Василије Степанић истресе лулу о шину, устаде и рсче. —"'Не једе нама судбина живот него људи. Нема на свету грабљивијег и горег звера од човека. Вук вука не једе, а човек човека жива ће појести. — Не говори, брате, једе и вук вука. — Па уз реч дошло, на рекох. Али ипак, нема свиренијег створа. Да није људске злоће и лакомности, могло би се живети. Сваки вреба да те ухвати где си најосетљивији, да одвали нарче и да га ирождере. Семјон се замисли. — Не знам, вели, брате можда је тако, аако јс тако, то је од Бога. — А кад је тако, онда шта имамо да разговарамо, рече Василије, Ако ћеш за сваку неваљалштину кривити Бога, а сам седиш па трпиш, То брате ниси човек но скот. Рекох ти. Обрте се и оде и не опростивши се. Устаде и Семјон — Што ме вређаш, суседе? Сусед се и не осврте но оде. Дуго је за п>им гледао Семјон, докле Василије код уторе не замаче за савијутак Врати се и он кући и рече жени: — Овај наш сусед, Арина, прави је отров а не човек. Ипак се нису завадили. Опет су се сретала и као нре разговарали, а све о истом — Е, брате, да нису људи... ке бисмо ми седели у овим стражарама, вели Василије. — Па шта је с тим, стражара, може се и ту живети, — Може се живети, може се живети. . Е, нријател^у! Много си живео, а мало си стекао; много си видео, а мало рчзумео. Кад је човек сиромашан, живео у у стражари или другде, какав му је живот! Живодери те једу. Сав ти сок исисају, остариш, иа те избаде као исцеђен лимун да те евиње једу. Колика ти је илата? На мало, Василије Степенићу, дванаест рубаља. — Ја имам тринаест и по. Допусти да те упитам зашто? По правилу, управа једнако илаћа: петнаест сребрних рубаља на месец, уз то огрев и осветљење. Па ко је то теби одредио дванаест рубаља а мени тринаест и но ? Донусти да те упатам. А ти велиш, може се живети. Разумеј, брате, није ту питање о рубљи п по или о три рубље, нека и свих петнаест нлате. Био сам прошлога месепа на станици. Пролазио је туда директор, на сам га видео. Имао сам ту част. Путује он у злсебном вагону, изашао на платФорму, на стоји. Али ја ти нећу остати овде дуго: отићи ћу куд ме очи воде. — А куд ћеш. Степанићу? Од добра не тражи бо-љег Овде ти је топло, имаш кућицу, мал> земљице, жена ти је радница... — Земљице! Да ти ју је видети. Ни прута нема на њој. У пролеће посадих купус, кад оно дође прегледач пруге па вели: „Шта ти је то? Како си то учинио без пријаве Како си смео без одобрења? Почупај све то до корена".

Био је пијан. Иначе не би ништа рекао. А овако... Три рубље казне!" Поћута Василије, иовуче из луле и тихо рече: — Да је још мало продужио, иепребијао бих га на мртво име. — Но, суседе, ватрен си ти, кажем ти. — Нисам ватрен, но говорим какојест и размишљам. Али иаплатићу се ја с њим. Пијаница један! Жали!у се самом шеФу ируге. Видеће он! И доиста се жалио. Пролазио једном ше® да разгледа пругу. Три дана иос ге тога морала су проћи нругом нека високI хоспода из Петрограда. Преглед је вршен, јер је нре њихова ироласка ваљало све довести у ред. Нгсипали С У "РУ Г У шљунком, уравњавали, нрегледаш шлинере, нритврђиваш штангле, стезали завртње, б Иадисаии стубове, посииали нрелазе жутим песком. Суседа чуварка сад истерала сво п а старца да очисти траву. Радио Семјон целе недеље. Све довео у ред, па окрпио и ишчистио свој ка®тан, а своју бакарну нумеру изрибао циглом да се сва сијала. Радио је и Ваеилије. ШеФ ируге дође дресином; четири радника окрећу ручицу; тЈтње точкови. Долетеше до Семјонове стражаре; Семјон скочи и рапортира по војнички. Све је било исиравно. — Јеси ли одавно овде? — Од другога маја, ваше благородије — Добро, хвала. А ко је у сто шездесет четвртој нумерн? Прегледач пруге, који се заједно с њим возио на колима, рече: — Василије Сииридов. -- Је л' то онај што је нрошле године био код вас неисправан. — Јест, он је. — Па добро. Хајде да видимо и Василија Спиридо ва. Терај! Налегоше радници уз ручицу и дресина пође. Рледа Семјон за њом, па мисли: Биће повуци, поте гли код суседа. После два три са,хата отиде Семјон да обиђе нругу. па виде да иде неко по њој. На глави му се као бели нешто. Рледа Семјон, а оно Василије. У руци му шхап, преко рамена мали завежљај, а образ му везан марамом. — Куд си се сиремио, суседе? викну СемјонВасилије већ дође са свим близу; био је сав блед, бео као креда, а очи му дивље. Стао је говорити, глае му је био испрекидан. — У варош, вели, у Москву.. у уираву. — У уираву!... Таако! Дакле идеш да се жалиш ? Остав' се Василије Стеианићу, заборави. . — Нећу, брате, не могу заборавити — касно је сад. Видиш. ударио ме је по лицу, раскрвавио. Док сам жив нећу то зчборавити, нећу ја то оставити тако, Семјон га ухвати за руку. — Махни се Стенанићу, истину ти велим: боље нећеш учин,.тн. — Шта има тамо боље! Знам и сам да ништа боље нећу учииити ; истину си ти говорио о судбини. Нећу себи боље учпнити, али се треба, брате, борити за ир.чвду. — Па реци ми, откуд све то?