Zvezda

стр . 656

3 Д А

вр. в2

Но Нела беше неосетљива. Не беше јо.ј жао Живе и ни мало није саосећала туге дедине. Али ипак иристаде да пође са њим да сахране веверицу. — Ја сам сиевао песмицу о смрти Живиној ! рече деда тужно. Нела се није заинтересовала чак ни да чује ту песму. Жива би увијена у чист дедин рубац, који деда не пожали за овај случај, па понесоше мртву веверицу у врт. Ту је и закопаше. Чак ни ири последњем часу Нела не пусти сузе! Но треба и то рећи да их је било троје.. Једно је од њих, дакле, било излишно ! Вел. Ј РајиЋ.

ИДЕАхЛНА БИБ^ЛИОТЕКА Књиге су иаши најбољи пријател>и, који нас не остављају у данима несреће нити нам досађују у данима среће. Избор књига, особиго таквих, које би нам увек могле чинити пријатно друштво, посао је деликатан, који треба да се изврши с много разумевање и укуса; крато речено: то није лак посао. Библиотека другог реда никад неће свакога задовољити. Геограч>у су потребне геограФске књиге, лекару медицинске; италијанац ће имати у својој библиотеци књига, које су ненотребне енглезу и обрнуто. У даном случају увек пресуђује лични укус, који је бескрајно променл.ив. Има људи, који ће свагда претпоставити „Дон Кихота" или Диљаду и једну ноћ" делима Макијавелијевим, Џибновим, Меколејевим. Е1о известан број образованих људи више ће ценити Меконија од „ДонКихота". Заједне људе су комедије вредније пажње од романа, за друге су нутописи интереснији од списа моралиста и ФилосоФа. Не поред те по изгледу разноличности има једно, код свију опште гледиште и мерило, једна тачка за посматрање. Има не тако велики број узор-књига, које је дужан свако да нознаје и то да познаје добро, да нх цени и воли. •Лекар и археолог, немац и Француз, млада жена и старац, дипломата и војник, свих ће наћи извор за забаву и ноуку у делима Монијера и Шекспира, Омира и Сервангеса, тј. у тим номенутим узор-производима, који стоје узвишенп над пролазном дневном критиком а подесни су за „средњег човека" — полутана. Такву на нме идеалну библиотеку, основу свакој библиотеци, покушавали су људи не једаннут да се саставе, а у последње време у Енглеској, Италији, Немачкој и Француској за исту цељ беше приређено нарочито гласање. У Енглеској Џон Лебок тражио је да нублика именује стп најбољих књига, ред свога мњења. По примеру енглеског писца, који изложн ресултат тога опита у књиз I „Тће р1еавиге о*' ИЈе (задовољство у животу), у чланку „Тће сћспсе о! Воокг" (избор књига), један берлински издавач нашгампа једну брошуру с мњењима, разних познатих људи о најбољим кЕвигама свих времеаа и литература (01е ће8(;еи ВИсћег а11ег геНеп ин(1 ЕГиегакигеп). Исто тако и у Италији изиде књига Гга 1 1Шг1 (међу књигама) с нредговором од про®. Тамбуринија, Гвичнардија и Сарија, у којој су скупили 214 мишљења о нет најбољих књига. Ту су дати гласови

за 60 страних аутора и 40 италијанеких, за Франц. иисце 53, за немачке 41, за енглеске 35, за американске и руске по 12. Али се ипак претпостављају аутори XIX. века писцима других времена, у Паризу у журналу „Кеуне Меи" изиде гласање за 2~~> најбољих таких књига, и доби 764 спискова таквих књига. Највећи број беше за Виктора Ига (616 гласова) иосле иду: Молијер (563), Шекепир (476), Гасин (475), ЛаФонтен (427), Мисе (426), Корнеј (400), Гете (393), Волтер (388), Паскаљ (373), Ламартин (352), Омир (346), Стари и Нови Завет (331), Монтењ (ЗОЈ), Сервантес (288), Мишле (^82), Балзак (2^6), Данте (246), Генан (246), Лабријер (245), Флобер (240),- Босије (239), Габле (237), Доде (214), Виргилиј (207), Зола (194), Гусо (| 90), Тен (1 88), „Подражавање Христу" (168), Пијер Лоти (168), Хорациј (164), Тацит (147), СоФокле (143), Сили Придом (136), Лав Толстој (130), Ла ГошФуко (130), Жорж Сан (121), А. Дима-отац (111), Лукреције (110), Дарвин (110). Шатобријан (108), Мопаеан (106), Дикенс (105), Бомарше (105), Монтесккје (105), Лесаж (90), Есхил (У7), Бурже (95), Лабиш (91), АлФред де Вињи (89). Веома се оштроумно изразио Жил Леметр ловодом тих литературних гласања, кад су му предложили да назначи 20 књига, које еу довиљне за наслађивање духовно човечјег живота. Он састави овај списак: 1. Библија, 2. Омир, 3. Есхил, 4. Виргилиј, 5. Тацит, 6. „Подражаваае Христу", 7. један том од Шекснира, 8. Дон Кихот, 1 .. Габле, 10. Монтењ, II. један том од Молијера, 12.једантом од Гасина, 13. „Мисли" од Паскала, Н. „Етика" од Сиинозе, 15. Прииоветке од Волтера, 16. једаа књига стихова Ламартинових, 17. једна књига песама Виктора Ига, 18. један том АлФреда де Мисе-а, 19. један том од Мишле-а и 20. један том од Генина. — Но кад је нрочигао овај списак Леметр иримети да ово нијо искрен списак. „Јасасвим нехотично саставих, нише он, овај списак не само за себе већ и за иублику, а изразих ту скоро условна допадања и оцене, ирема личним симпатијама. А међуТим нитање беше да се изберу не 20 најбољих књига, већ такаих, с којима би човеку било нријатно да ироведе остатак дааа". И заиста, руку на срце, може се рећи, да никако неби човекжелео често читати Библију, Омира, Еехила и др. Зато би се требало да прегледају и претресају нрвих десет бројева, и да се замене таквим књигама, које Човек у ствари чита и у којима се чува и садржи сва интелектуална и морална суштина дотичног нисца. „Ја бих наместио, — додаје Леметр — Сен Бева и Тена „Мисла" М. Аурелија, мало од Кампа, од Шопехауера, један том од Сили Иридома, незме Хајнеове, роман Балзаков „Ма(1,ше Воуагје,, и „В 1 е(1иса(;1оп 8еи(;ш1ец1а1е" од Флобера, роман од Емнла Золе, роман од Доде-да, неколико нрича од Мопасана, „Ее сгппе (1' Атоиг" од Бурже-а, неколико комедија од Маривоа. Но то ће већ да састави 20 томова. Зато ће требати да се прецрТа од горњег списка и друга половина, кад се остави само Гасин и Генан". Ето колико је тешко изабрати књиге за једну т. зв. ^идеалну библиотеку". „Нива".

Садржај : , а не тражим ништа" (аесма\ — „Удовица". — ,,Јеленињ м</ж" (настЛвак) — п Троје а . — „ИдеаЛна ВибЛиотека". Вдасник: Ст. М. Веселиновии, —- Штампарија Свет. Ннколића Об. Веи. Вр. 2. уредник Јанко М. Ввселииозиг„ .