Zvezda

отр . 685?

3 В & 3 Д А

в*>. 86

Њица Тројилов иије бпо иоодавно у селу. Нико није знао куда је отишао, а сви су дахнули душок! кад га је нестало. Носле неколико година појави се Шица опет у селу и оде право спахији. — Од куда ти Њица?! зачуди се сиахија кад га виде. -— Намнслио сам, Д омнј ' маре, да ступим код вас у Службу, одговори Њица с обореним очима, а врти каиу у руцн. — Ду1>е драку! До врага, насмеја се сиахија. Па зар се не сећаш колико сам те гГута ухватио да крадеш дрва у мојој шуми? — Тако.је, Домну маре, онростите, тако је. Али младост — лудост, асадје памет ушла у главу. Иде старост, хоћу да умрем као иоштен човек. Нико вам шуму ме може тако сачувати као ја. Сваког сељака у околини у главу знам. Ако га не ухватим кад краде, ноанаћу ваша дрва у кући његовој. А чуваћу вам и њиве и сав мал, хоћу, дутпе ми, као што бих чувао своје кад бих што имао Узмите ме, нећете се кајати. — Да лоиов лопова најбоље може ухватити, то је истина; алн ко ми јемчи да се ти нећеш удружити с лоповима? — То што ћу код вас служити Домну маре јемство је да ћу бити веран и вредап слуга. — Добро, мој си човек. Ево ти иисма за среског, иди одмах и положи заклетву за спахиског шумара. Памет у главу, Њица, јер зиаш да у мене шале пема! И тако Њица ступи у службу. Кад је прошао кроз село с пушком о рамену, а на кајишу од торбе, на нрсима прописни државни грб, сељаци су се згранули. Доцније га с исмевањем прозову „Домну исправник." И заиста, Њпца је чудо — човек. Кад он спава и где спава, то нико иа ни спахија ие зна Само кад стегне јака зима, он до поноћи снава у коњској од ионоћи у воловској штали, па ипак у 3 сата но поноћи њега је већ нестало. Отишао Њица-лупу, Њица курјак, како су га услед тога прозвали остале слуге, да тражи траг лопова у шуми. И ево га у зору заиста носи две сикире и убпјеног зеца. Сикире прпслони на врата од магацина, да их види снахија кад наиђе, а зеца преда баштовану да га овај испоручи куварици. па оде у Скеуш, оближње село. да нађе лопова, јер је по трагу познао на коју су страну побеглн кад су га у шуми спазили и сикире бацили да не би пуцао на њих. Њица зва у коју ће прво кућу у Скеушу ући. Он зна да се Јон Журка ономад 'жалио како не зна шта ће без дрва, а новаца нема да их купи. — Добро јутро, Јоња ! А ти ноћас био у нашој шуми ? — Е, зар си ме познао? не нротиви се Јон. — Иознао сам и тебе и Петра циганпиа, лаже Њица. II а како ћемо сад? — Ја ћу своје одрадити, а с Петром како знаш. Њега можеш, ако хоћеш, и жандармима ту-

жити. Циганска је душа, не вреди га штедети, а био је у шуми пре мене, тамо смо се нашли. — Биње, Јоња, а зар ниси пре ни једно дрво осекао ? исиитује га Њица и завирује нод огњиште, да види има ли сирових дрва. — Драку, пре! Зар не видиш да немам ни дрвцета у кући. Ире си ти крао па нама на веру продавао, а сад враг би те знао шта. ти је! Тако је то кад се сељак погосиоди.... — Биње, биње, добро Јоња, иа дођи код Домпу мара, да видимо колико дана треба да радиш за тај грех и да примиш своју сикиру. С Петром је тако исто било. Сељаци су радо „одрађивали грех" да не леже у затвору, јер је казна велика за горосечу, а заклетом шумару више се верује него стотини сељака. Мало по мало Њица стече потнуно новерење спахијино, те постаде и помоћником надзорника, што овом није било по вољи; али је Њица и норед те нове дужности својевољно н даље вршио дужпост шумара. Сад му се стану сељаци удварати, јер је од њега зависило ко ће од њих бити наполичар, а кад је тиме већ усрећен био, онда које ће парче земл>е добити, јер су наполичари обрађивали само лошију земл,у, па су се грабили да и од лошнјег што боље добију. И Њица им је араведно земљу делио — колпко се њих јавило за њиве на Паскоњн толико су равно ланаца добилв, и ако је тамо бар три ланца мање било. А на Скемњешу давао им је н ланац и по у један ланац, по чему се може мислити каква је тамо земља била. — Ви сте л>уди сироти, говорио би Њица скемњешанским наполичарима, па вама већи ланац дајем него Поокоњцима. — Па мање и роди на Скемњешу, жале се наполичари. — За то и спахија мање добија на своју иоловину, утеши их Њица, а они задовољип што се ни снахија неће много хаснити. Међутим Њица је знао, да ће се Скемњеш добро нађубрити кад наполичари неколико пута преврну земљу орањем, па ће спахији оиет добро бити, а онн ће онда на другу страну. Кад се сено у риту дели, Њица је тамо; а кад се кукуруз бере, онда он свако вече иреброји гомиле, па часак сиђе у спахиски двор да узме што за јело, па опет у кукуруз, на преноћиште, да се гом! ле не би случајно смањиле. Ту се проведе ноћ у пријатељском разговору, јер и наполичари тамо ноћивају, да не би преко иоћ један од другог збрани кукуруз крали. Њица је нмао срећу у хватању лопова, а био је у томе ревностан и са разлогом, што је спахија уступио новчану глобу ономе ко ухвати или прокаже крадљивца. Једном иде он са Шушорских њива иреко ЈГунке па кроз шуму на Бугарију, — увек је удешавао свој пут тако да на мах обиђе неколико спахнских покрајина, — па наиђе на једно девојче с пуном врећом на глави. Брећа на глави значи да товар није тежак, дакле мора да је у врећи иасуљ