Zvezda

БРОЈ 88

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 10 ОКТОБАР 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и четвртком и недељом ЦЕН А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Прегилату мримају све аоште у Србији и ииостраиству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Прктплату треба слати : Уредништву ,,3везде" Хнежев Саоженик бр. 9. НЕПЛАЂЕНА ПИСМА не примају се

Рукописи не вра^ају се.

уредништво се налази : Кнежев Споменик бр. 9.

Уредник : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

број 1^> пр. дин.

број пр. дип.

РА30РЕН0М ЈЕРУСАЛИМУ (ИЗ „ЈБВРВЈСКИХ МВЛОДИЈА") - ЛОРД ВАЈРОН Са хума где се путник опрашта са Сионом, Ја видох свети храм како га пламен гута, Но њему тумзра Тит са бесним легијоном, Свет се у диму гупги посред ватреног пута. Очима тражнх храм и евој убоги дом, Ал' свуд ватрено море у своме бесу ври, Руше се високе куле, п чујем страшан лом, И тешкн ланци звече, и сузе лију сви... Ја гледах страшну ватру како се гаси лако, Дим се у небо пење, црно се згариште пуши, А кад запдави зора освану пусти пако, Па се са страшним треском и храм Јеховин сруши. У мене задрхта срце, ја чеках божански гром, Ја чеках да муња спали тиранску чету ту, Да се затресе небо у срџби, у гневу свом, И да заљуља море и пусгу земљу сву. Ал' залуд чеках то... Господе, у храму твоме Туђи пога^и бози цароват никад неће, Олтар ти спаљен свети; ал' народ у срцу своме Храмове диже ти леише, сјајније и много веће. Д. Ј. ДимитријевиЂ. — 4*>Г» ДОПИСНИК из ^АСАБЕ — ПРИНОВИЈЕТКА СВЕТ. БОРОВИЂА

I Кал, се препнеш на врх једнога брда, преко којега води пут у Касабу Г чини ти се као да нред собом видиш какво село, у коме су колибе начичкане једна до друге, а међу њима се дигла само једна циглом покривена кућа, за коју мнслиш да ће бити својина каква пребогата сељака... Ну кад се снустиш неколико на ниже, одмах ћеш виђети, да си се преварио, јер нрво и нрво увјерићеш се

да то није село, него касабица и да то нијесу колибе, него баш кућице. Није потребно да се распитујеш, што су оне тако старе и- тако трошне, као да су грађене ирије Косова, — то су кућице, у којима и данас живе људи, па шта ти друго треба знати?... Али када ступиш ме!;у те кућице, па кад видиш оио неколико дућана у којима има највшне мишА, па онда робе (која је купљена на вересију) и кад видиш како се дућанџија извалио насред дућапа и од силнога посла ;; не може да дигне главе" него слатко — хрче, да се насред чаршпје чује; затим кад видиш једнога „господнна" у шеширу и шванској роби, а за њим прискакују један пас и један иандур; па најпоише кад видиш и једнога иоиа, како иде улицом, са старом камилавком иа глави, а у још старијој салти и широким чакширама, без мантије, — онда ћеш тек виђети како си се грдно преварио, т. ј. да није ово само касабица, него баш нрава правцата касаба Елем, кад си већ стигао у касабу, безбели ти је прва брига, да је добро прегледаш и нромотриш. То ти је барем врло лако, јер је сву, с краја до на крај, можеш обићи за четири пет минута. А баш се десило, да су на два краја касабе двије највеће знаменитосгн њезине — школа и механа. (Цркву не спомињем, јер је она од самих дасака саграђена). И то је заиста нреголемо чудо, да се ове двије знаменитости зпатно разликују једна од друге... Јер ти ћеш одмах опазити да је школа једна од најтрошнијих кућа у селу. Покривеиа је, истина, нлочом, али свакоме, ко је први иут види, учиииће се да је покривена маховином, — тако је то красно ! Зпдови су шунљи, а мали нрозори оданно разлупани. Вјетар често иута вије кроза њу као и на пољу, н није никакво чудо, што се некакав учитељ разболно па утекао из касабе, а други, сиромах, иије могао утећи, него је у касабн н кости оставио. Касабалије нричају да је ова школа нрака насеобина мишева, којих има стоструко колико 1>ака, те који (мишеви а не ђици) врло често сметају учитељу при „иредавању". Јер, није шала: учитељ по каткада баш у средини „иредавања", кад од некуда измигољи по какав радознали мнш, па пролет.1 ђацииа измеНу нога. А ђеца као ђеца, за час нададу толику г Р а ЈУ> Д а СИ Р )мах учитељ мора промукнути, док их надвиче и умири... Истина, ово се дешавало само