Zvezda

бр . 93

3 В Е 3 Д А

стр . 743

Када не бегае мајке код куће, а Лујза, женина иовереница, дада ее на онравку дстињег иерива. дотрча Коста к мени и страсно ме нољуби у руку. „Оцо, ти нас нећеш напустити, ти ћеш нас ноходити," џаврљаше посматрајући ме тужним похледом. „Што си невесео, оцо ?" Шта сам му знао казати. Често мислим на моје дете, које губим својом кривицом, својом бескарактерношћу. Нико не виде суза мојих, суза очајања и љуте увреде, када се за дугих, бесаних ноћи превијам као црв под кором. Данас ми освану страховит дан: вримам на се кривицу и нризнајем неверство. Све је већ готово, удешено... Специјалиста у разводима бракова, адвокат Бабушкин, није предвидео ни најмању ситницу и дао ми је читав низ упута. На задовољство најдраже ми супруге и кнеза Хииокондрицког участвоваћу у иикантној вечери, приређеној по упуству искуснога госиодина Бабушкина, Прекрасно! Ништа лепше не може се ни преставити. Бићу као лутак и одиграваћу улогу заљубљеног бонвивана... Када ће већ свему бити крај! У Но, комедија је одиграна. Доптао сам кући морално утучен. Евгенија ме дочека у ходнику с преплагпеним, бледим лицем „Умири се, све сам извршио, Јчако ми је било прописано од режисера," говорно сам иронички, скинувши плашт, покричен мокрим снегом, Евгенија ме туно погледа. „Ах, не говоримо о томе!.. Коста умире!" изговори тешко. „Како? Шга је било? Шта си радила?" „Опака гушобоља." „Гле, где је права несрећа!* сину ми кроз главу и као без душе отрчим у детињу собу. Како се чроменио мој анђелак! Та јутрос ми је доскакутао и улагивао се, као да је знао да ће ме оставити усамљена у овоме свету лажи и обмана. Примакох се запуреном лицу његову. „Драги Коста, ево ме крај тебе!" Он отвори очи и хтеде дићи руку, но она му клону, а низ образе скотрља му се суза. „Врућина ми је, оцо \" Болест је напредовала необичном брзином. ЈГујза је утекла, бојећи се заразе. Евгенија је често падала у нервозан сан, час опет губила сву одважност, те је трчада с једног краја на други, кршећи руке и горко плачући. Лекар је доходио три пута дневно. Седео сам крај постеље и Коста је, с времена на време, упирао на ме у пола угушени ноглед свој. „Не остављај мајку," рече ми и опет замуче. Евгенија у томе тренутку нриђе и наслони се лактом на моје раме. Да ли је то видео Коста? Бојао сам се, да се окренем. Када га је лекар прегледао, дотаче се лако моје руке. Уздрхтах. „На неколико репа," замоли ме. Изиђосмо из собе. „Је ли веома онасно?" упитах га и болно гледах у очи младоме лекару.

„Јесте и баш с тога хтео сам с вама да нрозборим реч, две. Исгина, наука Божјом помоћу ио кашто чини чудеса и ми немамо нрава очајавати до последњег тренутка, али у овоме случају болест тако брзо напредује, да ее бо ■ јим да дете не добије капљу срца.. И ја држам, да је то питање само неколико часова." Мој Коста умире; умире нагло као откупна жртва, али за што? За какве грехове? Што ја не идем, већ се гаси млади живот у иупољку свом! Ухватих се за. главу. Декар и не покушаваше да ме теши. Још једном погледа болесника. Овај се стаде превртати с бока на бок н смаче облогу с гуше. Дечко но могадијаше да дише, „Капљч срца, нема сумње", рече лекар тихо и окрете се. Сви покушаји уставити агонију беху узалудни, (свршиће се) 4'Ф & • ПОШАЛИЦЕ I Вемља, кажу, нронашће због судара са неком звездом. Та звезда није наша „Звезда," јер и она може лако пронасти још пре тога.

II Према извешћу с Месеца јављамо поштованој нублици, да тамо има још доста празних етанова „са и без намемештаја" за самце као и за нородице. Преиоручујемо да сваки узме стан још пре нронасти Земље.

III У поноћи између 2. и 3, Новембра жена буди мужа: — Устај време је. Муж : — Ама који ти је андрак ноћас?! Жена: — Хајде облачи се да гледамо нропаст света.

IV А Јеси ли чуо да ће 2. новембра бити пропаст света. Један отауштеми чиновник: — Штета, а мени министар обећао да ће ме 3. нов. вратити у службу. V На глас о проиасти света рећи ће једап забринуто: — То ће онда уконно друштво да банкротира. VI Сазнајемо да ће Ротшилд услед пронасти света поклопити сву своју имовину сиротињи. VII Ири закључку листа добили смо од Фалба овај телеграм : Овогодишња пропаст света одлаже се због слабог одзива нублике. — -фф —