Zvezda

В В Е 3 Д А

рр, 100

СРБ1ШЧЕ1Ш (одломлк из романа Златно Орце) - милош цветиђ -ф, (СВРШЕТАК) — Не, мили мој, и ми смо тек овога часа довршиле колаче, који беху одређееи за данашњи дан и на реду. Још што има, то ће Макрена сутра довршити. — А јееу ли момци затворили дућан? Ја нешто и не загледах у хитњи. -- Јесу и ено их у њиховим собама. — А Марија? — Она већ спава. — Е, онда брзо вечеру, јер Мирко и снаха Славна морају рааије кући. — Не брините се, господар Ђуро, само да викнем Насту.. Та ви знате да код ваше Макрене иде све на минут. — Ево и пас с вама, — додаде живо Јованка. Одрешише брзо њихове беле прегаче и обесише их о раФ. — Е, то је лепо, — рече Мирко и узе Јованку иод руку, а Т>ура Славну. Тек што беху сели на своја места, а ево већ и Насте за њима. Мету чорбу на сто, прнђе левим вратима, те нозва момке. Браца Мита појави се онако исто као „из кутије", а Омер само тражи очпма маниће, јер знађаше да ће их бити и за вечеру. Вечерало се живо и без ирекида. Већ пекако при крају вечере запита Ђура: — Јесу ли све данашње муштерије иослужене и задовољне? — 1 Јесу, г. Ђуро, као и увек, — одговори браца Мита уљудио и одсечно. — Баљда сте се и уморили, ха? Па и јесмо, — одговорл калФа Стеван. Браца Мита га ногледа мало старешински и нопреко, што се и он меша у разговор па рече онако преда се, мало љутито и иакосно: — Добар и вредан трговац никад није у свом нослу уморан. — Но, но, браца Мито, знам ја да сте ви не уморни. Браца Мита подиже мало главу и погледа поносно у калФа Стевана. ^ Омер се поштено најео, па потео оСп" да дре муца. Момци се с браца Митом иа челу, први дигоше и одоше да се одморе. Пријагељи и пријатељице се опростише и Мирко са Славном нође. г Бура и Јованка испратише их до стакленог ходпика, који беше дуж целе куће и осветљен. На вратима се_4&Ш |е ик>м руковаше, а г Бура довикиу мијшј : ~ Не заборави Мирко на оно шго сам ти ])екао. — Не бригај, — одговори Мирко. За то време, Славна је уграбила нрилику, нривила се уз Јованку и дошаиула јој: — Ја све мислим на оно, како ће се браца г Бура изнеаадити,

и ту сва узлрхта и поскочи од радости, а Јованка опет норумене, баци хитро и крадом поглед на свога мужа а својом левом руком зануши уста својој пријатељици. — - Лаку ноћ и до виђења! — одјекиу с обе стране и растадоше се. — Е баш је нападао, — рече Мпрко на улици својој жени, гацајући скоро до колена по сиегу, који већ иочињаше да шкрини. — Могао је башимање иападати, — рече Славна као мало љу гнуто, не знам па што је оиет оволики снег! Па ви, жене, за много што шта не знате нашто је— Е, већ ви, мудраци; а особито учитељи! Ни!. . — А шта велиш за Марију? — Красио дете, одговори Славна и исприча му оно што је чула од Јованке. — Знао сам да је добра срца, али ме је ово баш гтзненадило То треба неговати. јер без племенита срца пема ни великих дела ни великих иарода. А тек јој је седма година. — Ту је мајка ударила основу. — Та да си је видео тек носле кад одосте. Дг.а пута ју је морао водити Павле код кројача, да се увери да Ке наручене ствари за цело бити готове. - Баљано дете. Иа да видиш како је неугешна због своје кривице, како се стиди. Није хтела ни вечерати, него одмах чим се смрче замоли да легне. Ух! проклети сиег, бата педа ни маћи. Главио је да нам гакола ннје далеко. Чим ступише на праг од кухиње, а госпођа Славна узвикну: — Каква разлика! — а кад ступн у собу и упали свећу, настави — ни поредити! — Шта ? Па овај паш стан, две ниске собпце и к^хињица, на ово иокућанство и она с ахијска кућа браца Ђурина. Како је тамо лепо и господскч... а гле овде .. каква разлика^ — Иста оиака, каква је у онште измеђ / сиромаха и богататаа, А окренп се п ногледај, ко лпко њпх нема>Ј ни овакве, а оношки... никакве. — Е бата су богати! приђе Славна постељи и з ; гледа се. — Те јота како богати. Само да видиш оне салатае ! Оикладио бих се да је боглтији и од бечејског спахије, од онога, тато сам га вечерас нрви пут видео и који ми се, не знам за што, баш са свим не свиди. ---■ Света снава слатко, као јагње, а јагодице му се зажареле. Мора да је с Мартом слатко вечерао и оиа се с њиме иошал»ла, јер ено му и осмејак на уснама. А јамачно је и она добро вечерала, снава ено као зак !ана. те није чула ни кад дођосмо. — Ама четрнаест је година и више како се узесмо а ево већ скоро четрнаесг година како ти једнако говорим и молим те: не тенај ми деци: