Zvezda

<тгр. 826

3 В Е 3 Д А

рв. 104

„Мој везире, зашто си уилан')? Све му каза Тодоре веизре. Тегаја му царе одговара: „Чујеш и ме, Тодоре везире, Ти си иди у м ји ти јарје, „Та избирај коња ког обичаш) 2 , „Који може ти с тогаја иди, „А имам си доста добри коњи, „Мислим да че има за теб коња." Отиде си Тодоре везире, На улезе у царсћи ти јарје, Сваког коња за опаш а ) потргну, Сви се коњи на главу побише! Нема коња Тодор да си најде. Па излезе по град. по чаршије, Па си шета дробне слзе рони. Орете си га његов побратиме, Па питује Тодора везира: „Побратиме, Тодоре везире, „Зашто одиш по Станбола града, „Руће меташ, дробне слзе рониш?-' Све му каза што је и како је. Он си њему тегаја 4 ) казује: „Право иди тамо у јен-мале, „Тамо седи дете Манојилче, „Оно има коња и кобилу, Ама ј' боља од коња кпбила, „Па га моли, нек ти једно даде; „Она че те посрчан 5 ) однесе. 1: Оде Тодор право у јен-малу, Па си најде дете Манојилче, Па га моли до земи се свива: „Дај ми, брате, кобилу, јел' коња, „Да се врнем у Једрена града, „Што ја узнем све че да делимо " Њему вреви дете Манојилче: Чујеш ли ме, иобратим Тодоре, ,,Чу ти ти дадем туј чулу кобилу, ,,Она че те боље да однесе, ,,Ти се не бој лвко че да стигнеш, ,,Мож да стигнеш за два сата до там". Па га кани каве да му пије, И да седу да си поорате' 5 ). Нема квда Тодоре везире, Него иде при чулу кобилу, Па иотрже и њу за опаша, Укопа се она до мешину. Тегаја се Тодор зарадува, Па укачи туј чулу кобилу, Удари ђу с тростручне камџије, Па иолети низ Станбола града, Куде мине све се земља тресе, Напраји се на туј црну мвглу, Па си стиже у Једрена града.

Там се збрали проклети Јевреје. Па окају љубу Анђелину; ,,Ја, излези, Тодорова л>убо, ,,Па отварај порте шимширове, ,,Да дизамо Тодорово благо" Стиже Тодор на његове дворе Па истрже тростручне камџије Сбс олово од дванесе оће, Све исћиде теј главе јеврејсће, Главе лету кбмто 1 ) ведро небо Ка се врну, та на земљу падну, Оне прсну на ђи нигде нема. Све иотепа што је тамо нашвл, Па си слезе од чулу кобилу, Па улезе у његове дворе Брзо слуђе коња приватише. Он отиде па доктури тражи, Та оираше његову кобилу, И све добро пену очистише. Па си јутре он накара испап, Једвн дућан све само нозлата, Други дућан свила и калива, Трећи дућан срма преубава Натовари туј чулу кобилу, Натовари с паре небројене, Па откара у Станбола града, На дете ђи даје Манојилче. И там си се добро понапише, Па се врну у Једрена града. И па добра коња набавио. Прибележио у Пироту М. П. Станојеви$.

') туж»н, жалостан. невееео (руе. уимдни). 3 ) волит. 3 ) реи. *) тада. б ) брже. норааговоре.

СНЕГ ЈЕДНАКО ПАДА.. Суморно, мрачно небо, као тешким оловом застрвено, надвило се над пространи хоризонат, а снег јужљак полако, скоро без ветра, пада у крупним иахуљицама. Чим падне на земљу, он се отопи, блато се ствара, и ти не знаш шта је досадније, да ли оно блато, да ли оно г.онотоно падање снега, На соби једне једноспратне, доста лепе куће, која се налази у средини најживље ирестоничке улице, прозори беху у иола застрвени белим, чипком, оивиченим, завесима. У соби, на једном крету лежи болесвпк , млад, лен човек око својих двадесет осам до тридесет година. Главу је мало у косо окреиуо, тако да може једним погледом посматрати и то мрачно, оловно небо, и своју лепу. младу жену, која га, седећи на столици крај постеље, нежно двори и негује. Његово бледо, боловима испијено лице, уиале очи, чије зенице једва светле, оне дубоке боре иреко чела и велика ослабелост у гласу и дисању говоре, да је болесник велике муке претрпео. Десну је руку метнуо изнад покривача, а леву спустио на њену облу, топлу руку, и тако је њеном топлотом греје и уверава о 1) ка, к.